Iako najavljivane još 2012. godine, elektronske zdravstvene knjižice nisu zaživjele u Republici Srpskoj. Prošle godine pao je i tender za nabavku sistema. I dok se čeka kraj tenderske procedure, pitanje tajnosti podataka u tom sistemu posebno zabrinjava.
Elektronskа zdrаvstvenа knjižicа je još mrtvo slovo na papiru. “Šetnja sa papirima” će potrajati. Redovi pred šalterima, pečati dugo će još biti naša stvarnost. Pitanje je da li smo spremni za promjene.
Cilj je zdravstveni sistem učiniti što efikasnijim. A brine li neko o tajnosti podataka, pita predsjednik Strukovnog sindikata doktora medicine Republike Srpske Miodrag Femić.
“Prema Zakonu o ličnim ispravama i tajnosti podataka, prvo matični broj je tajnost, jer se ne daje nikom osim po zakonu određenim licima. Na ovaj način bi prvo ljekarska tajna bila ugrožena u smislu od čega pacijent boluje. Velika mogućnost je da to neko može da zloupotrijebi.”
Iz Fonda zdravstvenog osiguranja saopštavaju da su svi podaci o osiguranim licima u potpunosti bezbjedni i u vlasništvu Fonda, a tako će biti i uvođenjem integrisanog informacionog zdravstvenog sistema.
Naime, server sa bazom podataka o osiguranicima će biti smješten u poslovnoj zgradi Fonda zdravstvenog osiguranja, koji će biti i vlasnik tog servera, a kompanija koja bude izabrana na tenderu neće imati pristup ličnim podacima osiguranika. Takođe, i ugovorom koji će biti potpisan sa kompanijom koja bude izabrana na tenderu posebno će se prezicirati da ne smije doći do zlupotrebe podataka, a biće potpisan i protokol o sigurnosti podataka. Dakle, niko osim Fonda neće raspolagati podacima o osiguranim licima i krajnje su nesuvisle insinuacije koje su se pojavile u javnosti da će neko drugi moći da raspolaže ovim podacima.
Uvođenje ovog sistema mnogo košta, pri čemu su žrtve tenderskih procesa građani. Uz to, zdravstvo je na koljenima, što dovodi do logičnog pitanja.
”Ako se već ne uplaćuju doprinosi, nisi osiguran, šta će ti onda elektronska knjižica? Oni u kompjuterima svakao imaju da li je tebi uplaćeno osiguranje ili nije. Prema našoj analizi, nama ne treba ta elektronska zdravstvena knjižica. Dovoljno je bilo koji identifikacioni dokument, recimo lična karta, da se stavi u čitač i automatski izađu podaci. To znači da ne treba davati novac za to”, smatra Femić.
Koliko će ovaj projekat građane da košta, iz Fonda nismo dobili odgovor. Mediji su ranije prenosili da je vrijednost ugovora 23 miliona maraka, iako je, za skoro isti sistem, Srbija potrošila manje od šest, a ima isto toliko puta više osiguranika nego Republika Srpska.
(BN)
