У Сарајеву је, далеке 1895. године, на Илиџи изграђено стрелиште гдје су се надметале аустроуграске и босанске нишанџије. Постоји аутентична прича из тог доба када је постојао један аустроугарски гроф Фос, који је био њихов мајстор у гађању покретних мета. И како то Војо Вуковић пише у свом чланку за ловачке новине из 1981. године, цитирамо: „О мајн Гот, вас ист дас“, питали су се у чуду дотадашње нишанџије и њохови шампиони, када су се досјетили: „ Па њима пушке рикта и уштимава неки Дедо Сабљар, познати туфекџија са Башчаршије“.
На мегдан грофу је изашао Мујага Мулалић из Ливна и однио побједу, тако да се та година може узети као година када је одиста зачело ловно стрељаштво у БиХ.
О развоју стрељашта у Добоју причу је испричао Богдан Девић, један од најстаријих ловаца овог краја.
-Добојско удружење је у почетку посвећивало велику пажњу стрељаштву, поготво на глинене голубове. Прво стрелиште је било у Руданци, а потом смо морали измјестити локацију на Липац изнад каменолома. Касније због изградње путева и ту локацију смо морали напустити, тако да нисмо имали праву локацију. Седамдесетих година смо купили земљиште за стрелиште у Грапској у долини изнад шумског двора. Друштво и општина нису имали довољно воље да се издвоје паре, тако да стрелиште и на тој локацији није завршено. Пројекат и катастарски лист сам предао бившем предсјднику удружења Воји Нарићу. Сви ми стријелци који смо се у то вријеме бавили стрељаштвом смо се сами финасирали, а нико из Добоја није имао воље да нам финансијски помогне.
Од врсних стријелаца у то вријеме морам поменути: Јову Благојевића Шумара, Воју Вуковића, Јована Ковачевића, Алију Ганибеговића, Павла Василића, Живка Павловића, Миру Пупућа, Славку Стојаковића, Чеду Милошевића Учу, а касније и Мордехаја Атијаса, Зорана Глишића и још неких којих се у овом часу не могу сјетити. Напомињем да о свему овоме постоји траг, само треба потражити стару архиву. Знам да смо имали један огромни пехар од чистог сребра, велике тежине, а звао се пехар Краља Александра Карађорђевића и донешен је из Хан Пијеска, напоменуо је Девић.
На крају морам још једном да констатујем, наше удружење је најбоље радило и пословало када су предсједници били Војо Вуковић, Нурија Смаилбеговић и Фрањо Брандалек, истиче Богдан Девић, човјек који је био жива ловачка енциклопедија и велика „банка“ података о развоју ловства на овим крајевима.
Стрељаштво данас
У задњих десетак година од када је гађање летећих мета (глинених голубова) у експанзији екипе нашег удружења постижу запажене резултате.
Наше удружење је било првак Републике Српске 2004. године, а од тада смо редовни учесници на регионалним такмичењима и КУПУ Републике Српске. Члан нашег удружења и учесник КУПА РС за 2004. годину је и Драган Ђуричић који је био и појединачно најбоље пласиран и понио титулу првака РС за 2004. годину. Комисија за ловно стрељаштво нашег удружења настоји да у што већој мјери популаризује стрељаштво на нивоу нашег удружења, с циљем повећања броја такмичара, поготово када је у питању селекција екипа за регионална такмичења.
Активни пуцачи који су наше удружење до сада представљали су: Драган Ђуричић, Синиша Лисичић, Бранко Радетић, Бојан Нарић, Синиша Божичковић, Дејан Прешић, Радован Ристић, Ведран Божичковић, Горан Кузмић, Горан Петровић, Бошко Букејловић, Бранислав Жилић, Горан Радић, Младен Жилић, Горан Бајић, Душко Чакаревић, Жељко Сувајац, Цвјетко Бјеличић, Жељко Бјеличић, Дејан Билић и Недељко Нинковић.
(Наставиће се…)
Фото: проф. Војо Стјепановић
Пише: проф. Војо Стјепановић
РТВ Добој
