На иницијативу ловаца Крагујевца, Ниша и Београда, на познатом Збору ловаца у Брзану, 13. октобра 1896. године, формиран је Савез ловачких удружења у Краљевини Србији, за чијег предсједника је изабран ђенерал Љубомир Лешјанин, ађутант Двора, а за почасног предсједника краљ Милан Обреновић.
Teк 1924. године почело је организовање Савеза ловачких друштава БиХ. Те године је написан Статут и правила, која су чекала одобрење од надлежних органа све до 1925. године.
Првих година послије завршетка Првог свјетског рата ловство у Босни и Херцеговини је запало у кризу. Да би се превазишле настале тешкоће ловци почињу да се организују у среска ловачка друштва. Највећи број њих заживио је између 1920. и 1922. године. Како ни среска ловачка друштва у свом раду великом већином нису успијевала, по узору на друге покрајине, 1925. године, основан је Савез ловачких друштава Босне и Херцеговине.
У Савез је учлањено 17 среских ловачких друштава са 2.451 редовним чланом. Савез је одмах постао члан средишње управе Савеза ловачких удружења Краљевине Југославије у Београду. Средишња управа је намјеравала изборити се за ослобађање од царина при увозу ловачких потрепштина и снабдијевати ловачка друштва јефтинијим и добрим ловачким прибором.
Године 1926. „Југословенски лист“ у броју 11, од 15. јануара, између осталог, пише:
-Савез је већ досада посредовао код министарства, великих жупана и Дирекције шума и рудника, у прилог својих чланова. На Загребачком конгресу успио је да у резолуцију буду примљени најважнији наши захтјеви, као обустава давања оружних листова за ловачке пушке неловцима, издавање ловачких дозвола само члановима Савеза среских ловачких друштава (што је на територији војвођанског Савеза већ постигнуто), попуст на жељезницама и повишење награда за тамањење вукова на 400 динара, односно на 500 динара…
…Ловство у нашој покрајини била је досада домена без господара, па се није поштивао ни ловни закон ни наредбе о издавању ловачког оружја, а жеље ловаца нису се никако узимале у обзир, односно на многим мјестима радило се баш противно. Сада је став Савеза и Средишње управе, да се тој анархији већ једном учини крај. Стога очекујемо да ће се ловачка друштва организовати и у оним срезовима и испоставама, гдје их још нема, па ће сва ловачка друштва приступити Савезу, да Савез постане уистину репрезент свих ловаца наше покрајине и да добије довољно и моралне и материјалне снаге, како би могао свој програм до краја извести. Не дође ли до тога, онда је наше ловство осуђено на пропаст, писало је у „Југословенском листу“ из 1926. године.
Овај цитат најљепше илуструје у каквом времену и каквим приликама је настао Савез среских ловачких друштава Босне и Херцеговине прије 90 година и шта му је била преокупација првих година постојања и рада.
ДЕСЕТ ЗАПОВИЈЕСТИ ЗА ЛОВ
- Прави ловац може да буде само исправан и поштен човјек.
- Прави ловац прије свега мора да буде добар друг.
- Испуњавај све законске прописе и не дозволи никоме лов без исправе.
- Чувај лов и не допуштај да се лови у невријеме, гријех је убити кад је вријеме плођења и кад корисна дивљач има мале.
- Утамањуј штеточине, јер се тако најбоље одужујеш земљи на којој ловиш и од свога задовољства чиниш општу корист.
- Не пуцај никад кад ти пред очима није чист видик, да си сигуран да нећеш направити несрећу.
- Нека ти је увијек исправно оружје и мунција јер свака немарност може да буде кобна за тебе и за оног до тебе.
- Пушку носи опрезно, да ти цијев гледа у небо или земљу.
- Не отимај лов другоме и не пуцај испред другога.
- Не убијај сувише, убијај на мртво.
Ове заповијести за лов штампане су на чланској карти из 1947. године, тадањшњег Земљаског удружења ловаца.
(Наставиће се)
Фото: проф. Војо Стјепановић
Пише: проф. Војо Стјепановић
РТВ Добој
