Након завршетка Другог свјетског рата, у настојањима стварања новог друштвеног уређења и веће бриге о човјеку, посебно младима, већ у јулу 1945. године, формирано је Спортско друштво „Слога“. И именом друштва настојало се симболизовати сложност и јединство. Највећу заслугу за формирање друштва имали су Хасан Шехић и Слободан Гајин. За првог предсједника изабран је Фрањо Пушкарић, а за секретара Фрањо Љупша. Друштво се бавило развојем фудбала, атлетике, гимнастике, одбојке и стоног тениса. Значајну улогу у даљем развоју спорта имали су и наставници физичке културе, међу којима је, у временима када су поједине спортске дисциплине тек стизале на ове просторе, сигурно најзначајнији Јосип Микић.
Фудбал, као спортска игра и натјецање, увијек је имао највећи број приврженика, било активних играча или навијача који су живјели уз свој клуб. Не превише захтјеван спорт омогућавао је да се игра на свакој врсти терена, лоптом која је била најпогоднија и у опреми коју је сваки играч тренутно посједовао. Зато није ни чудо да се, убрзо након ослобођења и формирања спортског друштва, у августу 1945. године, одиграла и прва фудбалска утакмица против теслићког „Пролетера“. Прву поставу Фудбалског клуба „Слога“ чинили су играчи: Рудо Јирал, Ризо Салиховић, Мијо Милићевић, Иван Гирарди, Јохан Олива, Фрањо Љупша, Слободан Гајин, Самил Арифовић, Јозо Ленарт, Недељко Микић и Жељко Крешић. Ускоро су одигране и утакмице против „Ударника“ из Сарајева, да би наредне, 1946. године, „Слога“ већ била прва на табели Окружног фудбалског првенства. Већ 1948. године екипа „Слоге“ играла је у шеснаестини финала Купа Југославије.
Тренери „Слоге“ су били: Јохан Олива, Мијо Миличевић и Идриз Калабић, да би каснијих година између осталих били Димитрије Тадић, Иво Радовниковић, Ферид Салиховић, Мухамед Салиховић, Фрањо Глазер, Иван Миоч, Стеван Поздер, Боро Видони, Радослав Зубановић, Фуад Бећаревић, Сулејман Спахић – Халер, Мујо Мујкић, Асим Сарачевић, Исмет Хаџиђулбић, Емир Мулалић, Мехмед Мујкановић, Раде Васиљевић, Јефто Попадић, Бранислав Петричевић, Дејан Пешић, Љубиша Трипуновић, Зоран Ћургуз, Златко Спасојевић, Славко Петровић, Мухамед Ћеримагић…
Деценијама је „Слога“ била синоним спорта и спортског живота. У временима када није било другачијих облика праћења утакмица, „Слогин“ стадион је био мјесто гдје се најбрже долазило до информације о резултатима већих клубова, мјесто гдје се окупљало и дружило, сањало и договарало о вишем рангу такмичења. Кроз погоне „Слоге“ прошли су бројни играчи и тренери, од којих су многи фудбалску каријеру наставили у другим клубовима. Смјене генерација биле су честе, уобичајене и пожељне – долазили су млађи и полетнији, и давали нову снагу тиму да успије, а навијачима да се радују.
Три пута је „Слога“ неуспјешно учествовала у квалификацијама за Другу савезну лигу: 1959, 1961. и 1968. године; да би 1983. године успјела се пласирати. Неуспјеси су имали за посљедицу одлазак фудбалера и тренера у друге клубове, али увијек се „Слога“ успјела издићи изнад тога. Нови тренери и играчи, као и руководство, бодрени вјерним навијачима успијевали су свој клуб одржати и ојачати, вјерујући у његову снагу и спортску срећу.
У такмичарској сезони 1972/73. године, у квалификацијама за апсолутног првака БиХ, „Слога“ је у Добоју побиједила „Електробосну“ из Јајца, док је у Јајцу одиграла неријешено. У наредној утакмици „Слога“ је славила побиједивши сарајевску „Босну“, а у реванш утакмици у Добоју славила побједу од 2:1, чиме је освојена титула аматерског првака БиХ. У утакмицама за накнадне квалификације за улазак у Другу лигу „Слога“ није успјела, а утакмица у Добоју против брчанског „Јединства“ памти се и по несрећном догађају – рушењу монтажне трибине и погибији дјечака.
Када је основан Фудбалски клуб „Слога“, 1946. године, први стадион био је у Улици ЈНА. Имао је травнати терен ограђен дрвеном тарабом. Постојале су монтажне трибине за гледаоце, израђене од цјевне грађевинске скеле. Послије рушења дијела тих трибина, 1973. године, приступило се изградњи новог фудбалског стадиона „Луке“, који има и помоћни стадион и атлетску стазу. Капацитет стадиона је око 3.000 гледалаца.
Наредних година, након још једне реорганизације такмичења, „Слога“ се, са више или мање успјеха, такмичила у Републичкој фудбалској лиги. И напокон, у јуну 1983. године, остварен је велики сан – улазак у друголигашки круг. У претпосљедњем колу „Слога“ је савладала какањски „Рудар“. Под диригентском палицом тренера Сулејмана Спахића, за „Слогу“ су наступили Мурсел Шерифовић, Есад Ђулбић, Ибрахим Фехрић, Јосип Прањић, Асим Сарачевић, Сакиб Хаџић, Слободан Диамант, Златко Кључевић, Боро Крајина, Енес Калабић и Мехмед Мујкановић.
Након само једне такмичарске сезоне у Другој савезној лиги – запад, „Слога“ се вратила у нижи ранг. Повјерење у тим било је велико и очекивао се повратак друголигашког статуса, што је успјело 1986. године. Радост је трајала кратко јер је наредну сезону поново провела у Републичкој лиги, да би у такмичарској 1988/89. години, такмичење наставила у новоформираној Међурепубличкој лиги. Прије почетка те сезоне угостила је и београдску „Црвену звезду“, на одушевљење свих љубитеља фудбала, па и поред високог пораза, „Слогини“ играчи су пружили добру игру у надметању са великим фудбалским именом.
Са промјенњивим успјехом „Слога“ је, након формирања Фудбалског савеза у Републици Српској, наставила такмичење у новоформираним лигама, које су више пута реорганизоване. У сезони 2002/03. у Другој лиги – запад, била је најуспјешнија и поново се вратила међу прволигаше гдје је наредних година била у „златној средини“. Поново је велики број играча прошао кроз клуб, као и чланова управе и тренера. Играчи Жигић, Пешић, Лукић (Дадо), Јоксимовић, Станковић, Кршић, Васиљевић, Пашић, Филиповић, Лукић (Борислав), Софић, Ђукановић, Софрић и Алексић, заједно са тренерима Зораном Ћургузом и Звонимиром Лукићем, обиљежили су 60 година постојања клуба. Данас се „Слога“, са промјењивим успјехом, такмичи у Првој лиги Републике Српске.
Свих ових година, у временима узлета и застоја, низала је „Слога“ успјехе окупљањем великог броја младих преданих фудбалској чаролији, тренера и стручног штаба који умијеће преносе на нове играче и брину о њима, спортских радника који вријеме посветише свом клубу, али и вјерних навијача који су се радовали сваком успјеху свога клуба.
наставиће се…
Пише: проф. Војо Стјепановић
Фото: Александар Томанић, ТВ Добој
Извор: РТВ Добој
