Bilo da ste početnik ili profesionalac za pecivo, vjerovatno često koristite prašak za pecivo i sodu bikarbonu. Razlog je taj što su oni najčešći agensi za dizanje u pečenju, koji izazivaju podizanje i širenje tijesta.
Možda ste već pretpostavili da prašak za pecivo i soda bikarbona nisu isti. Soda bikarbona je 100 odsto natrijum bikarbonat, jedinjenje alkalne soli koje stvara gas ugljen-dioksida kada se pomiješa sa kiselinom. Prašak za pecivo, s druge strane, je mješavina natrijum bikarbonata i vinskog streša, koja zahtijeva vlagu i toplotu da bi se aktivirala.
Kada se koristi prašak za pecivo
Pošto prašak za pecivo već sadrži kiselinu, koristi se u receptima gdje kiselina nije značajan sastojak. Većina prašaka za pecivo kupljenih u prodavnici imaće oznaku “dvostrukog dejstva”, što znači da počinju da se aktiviraju kada dodirnu tečnost i ponovo kada se primijeni toplota. Prašak za pecivo se koristi sam u receptima za kolače od vanile, na primjer, koji koriste obično mlijeko za vlagu i toplotu rerne da aktiviraju prašak za pecivo. Saznajte čime možete da zamijenite prašak za pecivo, maslac i pavlaku.
Kada se koristi soda bikarbona
Pošto soda bikarbona mora da se miješa sa kiselinom da bi se stvorio ugljen-dioksid, obično ćete je naći u receptima koji sadrže istaknuti kiseli sastojak kao što je kakao prah ili mlaćenica. Soda bikarbona takođe podstiče tamnjenje, što je čini odličnim izborom za recepte poput klasičnih kolačića sa komadićima čokolade.
Kada se koriste i prašak za pecivo i soda bikarbona
Soda bikarbona je navedena kao antacid. Kada proizvodi ugljen-dioksid, u suštini neutrališe kiseli sastojak. Ali šta ako vam je potrebna kiselina za ukus? U tom slučaju ćete dodati i prašak za pecivo. Takođe, u nekim slučajevima, sama soda bikarbona možda neće dovoljno podići tijesto i može da stvori metalni ili gorak ukus. Zato je potreban i prašak za pecivo, prenosi Krstarica.
Foto: Pixabay
Izvor: Nezavisne
