BANJALUKA – Investiciono-razvojna banka (IRB) RS odobrila je u prošloj godini 92 miliona KM kredita ili oko 20 miliona više nego 2016, ali i dalje znatno manje nego ranijih godina kada je imala pravo na rizične milionske plasmane bez finansijskog posrednika.
Prema podacima IRB-a, u 2015. su odobrili 123,3 miliona KM, a 2014. čak 130,8 miliona KM kredita pravnim i fizičkim licima.
IRB je lani odobrila ukupno 508 kredita, a dominantno učešće imali su krediti za preduzetnike i preduzeća i stambeni krediti.
U liniji za preduzetnike i preduzeća odobrena su 104 kredita u ukupnom iznosu od 59,6 miliona KM, dok je stambenih odobreno 307 u ukupnom iznosu od 20,8 miliona KM.
U odnosu na 2016, lani su značajno povećani krediti za preduzetnike i preduzeća i to za čak 41 milion KM, dok stambeni krediti bilježe pad s obzirom na to da su 2016. godine iznosili 31,1 miliona KM.
Najznačajniji krediti u prošloj godini odobreni su firmama „Bentroproduct“ Šipovo, „Quattro Company” Laktaši i MKD “FinCredit” iz Banjaluke i to po pet miliona KM.
Kada su u pitanju finansijski posrednici preko kojih su krediti odobreni, podaci IRB-a pokazuju da je čak dvije trećine, odnosno 60,1 miliona KM kredita odobreno preko Nove banke.
Preko Sberbanke odobreno je oko 8,7 miliona KM, a preko MF banke 6,7 miliona maraka.
Đogo: Direktni plasmani i uplitanje Vlade glavne slabe tačke
Vlada RS je krajem 2015. godine ukinula kreditnu liniju IRB-a „Zajmovi za pravna lica koja odredi Vlada RS“, iz koje je prethodnih godina odobreno 65,5 miliona KM. Upravo su ova linija i odobravanje kredita bez finansijskog posrednika, koje je takođe ukinuto od 2016., po mišljenju ekonomskih analitičara, bitno uticali to što je IRB ranije odobravala znatno veće iznose i što sada daleko pažljivije daje zajmove.
Član Udruženja ekonomista RS „SWOT“ Marko Đogo kaže za CAPITAL da je IRB ranijih godina akumulirala značajan rizik u svom porfoliu i da sada to pokušavaju restrukturirati tako što isključuju problematična preduzeća iz novih kredita i da nađu nove klijente.
„Oni su na početku imali značajan kapital koji su mogli da plasiraju i sa relativno lagodne pozicije su imali kreditni bum tokom kojeg su akumulirali rizike. Sada su shvatili da taj kapital nije beskonačan i kako znaju pokušavaju da to restrukturiraju. Kada ste u vlasništvu države teško je biti van uticaja organa vlasti, što na kraju dovodi do problema sa poslovanje. To nije slučaj samo kod nas“, rekao je Đogo.
Istakao je da je riziku u prethodnim godinama u velikoj mjeri doprinijelo odobravanje kredita preduzećima koja je određivala Vlada RS i bez posrednika.
„Ukidanje direktnih plasmana i linije po kojoj je Vlada RS odobravala kredite bio je jedan od osnovnih načina na koji se pokušala smanjiti izloženost IRB-a prema rizičnim plasmanima. Prošlost je pokazala da su to bile glavne slabe tačke, mada nisu jedine. Ima još slabih tačaka koje su ostale, a to je recimo da IRB kreditira preduzeća čiji je vlasnik“, zaključio je Đogo.
U prilog njegovim tvrdnjama govori i podatak da su brojna preduzeća kojima je IRB ranije odobrila milionske kredite završila u stečaju ili likvidaciji, o čemu je CAPITAL već pisao.
CAPITAL: M. Čigoja
