Veliki glumac Velimir Bata Živojinović je u svojoj karijeri odigrao više od 350 uloga, a da je ostalo pomalo zaboravljeno da je jedna od njih bila i ona koju je mogao da igra samo, takođe veliki glumac, Zoran Radmilović. Riječ je o Radovanu Trećem.
Naime, po motivima predstave “Radovan Treći” Duška Kovačevića krajem sedamdesetih je napisan scenario za televizijsku seriju.
Iz nekog već razloga, postava iz predstave koja se decenijama igrala u Ateljeu 212 nije angažovana za televizijsku ekranizaciju, a opet uzeta su velika imena: Velimir Bata Živojinovic, Olivera Marković, Dragan Nikolić, Milena Dravić, Rade Marković…
Kako se u to vrijeme govorilo, glumci iz predstave bili su pozvani da igraju i u seriji, ali se televizija predomislila.
– Drago mi je što ne igram u toj TV seriji – rekao je 1978. godine Zoran Radmilović.
– Najjednostavnije rečeno, to je palo u vodu i ja sad samo mogu da nagađam zbog čega, ali zašto bih se opterećivao pretpostavkama. Јa samo znam da smo reditelj naše predstave Ljubomir Draškić, pisac Dušan Kovačević i ja imali nekoliko razgovora sa urednikom televizije Slobodanom Novakovićem i da se podrazumijevalo da ćemo mi igrati “Radovana” na ekranu. To je nekako bilo prirodno. Međutim, kao što se zna – reakao je Radmilović.
Serija je prikazivana pod naslovom “Čardak ni na nebu ni na zemlji” u devet epizoda i nije naišla na previše pozitivne kritike.
– Ne vjerujem da bi bila mnogo bolja ni da ja igram u njoj. Možda za nijansu, možda. Јednostavno zato što bismo ja i drugi iz pozorišta bili pripremljeniji i što će reći da pod uslovima pod kojima se na televiziji radi ne treba očekivati veće rezultate – rekao je tada Radmilović.
A na pitanje da uporedi kako je Bata Živojinović odigrao Radovana Trećeg, Radmilović je rekao:
– Stvar je u tome što je meni lako da govorim o Batinom Radovanu, lako mi je poslije 150 predstava u kojima sam ja bio Radovan. Trebalo me je vidjeti u početku: prije svega, naša predstava je imala sličnu sudbinu, to jest, pripremili smo je za samo 29 dana, a to je sasvim neuobičajeno za pozorište. Јa stalno, gledajući TV-seriju, imam utisak da smo se mi osjećali u tim prvim danima nesigurno baš kako su oni svi sad nesigurni na ekranu. Međutim, na veliku sreću, pozorište daje priliku da se cijela stvar dotjera, obogati, usavrši, a film, televizija su u tom smislu konačni.
Interesantno je da u televizijskim arhivima nigdje nije sačuvana ova serija. Trake su izbrisane davnih dana na Televiziji Beograd, a spekulisalo se o različitim razlozima.
Foto: hr.n1info.com
Izvor: RTRS
