U svakoj izbornoj godini u BiH neko pokrene inicijativu za uvođenje ekstra poreza, a SDP robinhudovski predlaže namet na bogatstvo.
Aner Žuljević, koji je poslanik u federalnom parlamentu, kaže da je osnovni motiv ove stranke za ovu inicijativu taj što u BiH ima 525 milionera, a oko 600.000 ljudi koji žive ispod granice siromaštva.
–Milionere su izračunale relevantne organizacije iz inostranstva na osnovu podataka kojima raspolažu naše institucije. Taj podatak niko nije demantovao. A poslednji popis je pokazao da sve više imamo siromašnih ljudi – obrazlaže Žuljević.
Ističe da je u BiH najviše oporezovan rad u privredi zbog čega su male plate i potrošnja, odnosno PDV i porez na imovinu su, kako kaže, isti za sve.
– Mi smo za diferencirane stope. Suština je u tome da onaj ko ima pokretnu i nepokretnu imovinu, recimo, vrijednu 3,5 miliona KM plaća veće poreze u odnosu na one koji žive od plate i u jednom stanu- navodi Žuljević.
Drugim riječima, kako kaže, neophodno je uvesti porez na bogatsvo koji će da izdefiniše solidarnost koji danas nemaju. –Ako to ne uradi ova vlast, mi ćemo ako pobjedimo na izborima u oktobru. Uvešćemo mehanizam pravde koji ne postoji u lopovskoj državi – tvrdi ovaj član SDP.
Ekonomista Marko Đogo objašnjava da je uvođenje poreza na bogatstvo pitanje koje je u vezi sa opredjeljenjem društva i vlasti, te da svaku inicijativu treba analizirati. Podsjeća da je prije nekoliko godina u Švajcarskoj održan referendum u kojem su se građani izjašnjavali da li treba ograničiti maksimalne plate
.-Većina se izjasnila da ne treba. Dakle, u toj državi preovladalo je mišljenje da je za društvo dobro da ima ekstremno bogatih ljudi. Pretpostavljam da bi, kad bi se kod nas stavilo ovakvo referendumsko pitanje, 95 odsto građana glasalo da plate i primanja treba ograničiti, odnosno da se na taj način uvela neka vrsta socijalne jednakosti – kaže Đogo. Dodaje da, tehnički, pomenutu inicijativu nije problem sprovesti u djelo.
– Međutim, treba da se izjasnimo da li smo za kapitalizam ili smo bliži komunizmu. U svakom slučaju, drago mi je da imamo političkih partija koje se ne bave samo nacionalnim, nego i ideološkim pitanjem – kaže Đogo.
Podsjećamo da je prije pet godina Vlada RS najavila mogućnost oporezivanja bogatstva i bogatih. Ministar finansija RS Zoran Tegeltija rekao je da u Vladi intenzivno analiziraju mogućnost uvođenja progresivne stope poreza, koja podrazumijeva veće oporezivanje bogatih.
– Jedan sam od onih koji smatraju da treba da postoji progresivna stopa. Međutim, svako uvođenje ove progresivne stope neće dati efekte dok ne izmijenimo Zakon o radu i ne budemo ugovarali bruto plate.
– Tada će se država opredjeljivati da li će davati šanse poslovnoj zajednici ili zaposlenim radnicima – kazao je Tegeltija.
Kada bi sada uveli progresivnu stopu, smatra on, cio teret bi pao na javni sektor i dio finansijskog sektora, koji već ima ugovorene bruto plate. Nije javno obrazloženo zašto se odustalo od ovoga.
Progresivne stope poreza odavno su praksa u Evropi, a njihov cilj je da država višom stopom poreza oporezuje one koji zarađuju mnogo više od prosječnih građana.
Srpska, odnosno BiH je jedna od rijetkih zemalja u Evropi koja ima jedinstvenu stopu PDV, pa je tako isto oporezovan hljeb i “rolex”.
Progresivna stopa poreza na imovinu
U Srpskoj ima čak 44,3 odsto više stanova nego domaćinstava jer su statističari popisali 408.825 domaćinstava i 584.261 stan. Znači da imamo značajan broj stanova koji su prazni, u njima niko ne živi, kao i one koji imaju po nekoliko nekretnina. Član Predsedništva BiH i ekonomista Mladen Ivanić komentarisao je ranije za “EuroBlic” rekao da je za uvođenje poreza na bogatstvo. Treba izmijeniti poresku politiku na imovinu i uvesti progresivne stope poreza.
– Oni koji imaju više stanova, kako kaže, trebalo bi da plaćaju porez na imovinu po većim stopama – kaže Ivanić.
(EuroBlic)
