Након што је у јесен, 2000. године, на подручју Брезика на Озрену, добојски ловац Ненад Глигић поново одстријелио вука у случајном сусрету у редовном лову, рођена је идеја да се крене у организован лов овог предатора. Прије тога вукови су у неколико наврата нападали стада и чинили штету становницима Брезика.
Већ наредне, 2001. године, на иницијативу Неде Билића, предсједника Ловачке секције Пакленица, а уз подршку Руководства ЛУ „Фазан“ из Добоја: Неде Марковића, Воје Нарића, Гаврила Никића, Драгана Зекића и Момира Моћића Моше, организована је прва „Хајка на вука“ на Озрену, у којој су учествовали углавном ловци Ловачког удружења „Фазан“ Добој. На Бељевницама у Горњој Пакленици окупило се око 250 ловаца, највише из Пакленице и Брезика.
Одстрела није било, али се надалеко прочула прича о љепотама Озрен-горе, о добрим домаћинима и изванредној организацији лова и ловачког дружења. Број учесника ове манифестације повећаван је из године у годину.
Наредне, 2002. године, у хајку су стигли и гости из сусједних ловачких удружења. Вука је одстријелио гост из Прњавора, Обрад Пеулић, и тако ударио добре темеље највећој ловачкој манифестацији на нашим просторима. Вукови су сачували кожу и у трећој озренској хајци, 2003. године. Међутим, те године је добојски ловац Урош Билић одстријелио вука у случајном сусрету у ловишту.
Вук није одстријељен ни наредних – 2004, 2005. и 2006. године, али се број учесника у Хајци повећавао. Тако, 2006. године, биљежимо податак да је у Хајци учествовало преко 500 ловаца из Добоја, али и из других ловачких удружења Републике Српске и Федерације БиХ.
На седмој хајци вук платио главом
Седма по реду озренска „Хајка на вука“ изашла је из ентитетских, али и граница БиХ. Око хиљаду ловаца из Републике Српске, Федерације БиХ, Хрватске, Словеније и Србије, окупило се 3. марта 2007. године, на планинском платоу Околишта на Озрену. Циљ нису крили, ако могу одстријелити вука, а ако га не нађу, дружење уз ловачки котлић, добру музику и по коју чашицу, сигурно неће изостати.
Добродошлицу ловцима пожелио је Војо Нарић, а заповијест за лов издао је Недо Марковић, старјешина лова. У Хајку на вука на Озрен је стигао и први човјек ловаца Републике Српске, господин Вукашин Војиновић: „Ово је, без сумње највећа ловачка манифестација у БиХ, и срећан сам што сам данас њен учесник“, нагласио је Војиновић уз обећање да ће Ловачки савез Српске убудуће још јаче подржати оваква дружења. Стигли су и ловци из Федерације БиХ, њих стотињак, на челу са Хидајетом Халиловићем, предсједником Ловачког савеза Федерације БиХ. Ту су и ловци са Златибора гдје се сваке године одржава слична манифестација.
– Наша сарадња траје петнаест година. Ловци из Добоја долазе на Златибор, а ми на Озрен и тако ширимо пријатељство и размјењујемо искуства, рекао је Милојко Барчић, један од златиборских ловаца.
Хајка је била успјешна. Послије подне, из правца Брезика појавило се возило са вуком на предњој хауби. Вјешти стријелац био је Срето Кукић, члан Ловачког удружења „Мотајица“ из Дервенте.
– Погодио сам га на удаљености од 40 метара, руском једноцијевком. У први мах сам се уплашио кад сам га угледао како се приближава јер је то био мој први сусрет са вуком, казао је видно узбуђени Кукић.
Дуго су трајала честитања и заједничка фотографисања, а онда се славље преселило под шатор. Уз богату ловачку трпезу, томболу и музику популарних „Звука родног краја”, услиједило је подношење извјештаја о обављеном лову. Потом је Војо Нарић, домаћин манифестације, даровао Срету Кукића са 100 марака, а предсједник ловачког савеза Републике Српске обећао догодине још масовније дружење са новим програмским садржајима.
(Наставиће се…)
Фото: проф. Војо Стјепановић
Пише: проф. Војо Стјепановић
РТВ Добој