Први организовани облик здравствене дјелатности на подручју Добоја јавља се прије Другог свјетског рата, тачније када је у Добоју, 1. новембра 1937. године, основан Дом народног здравља у оквиру Хигијенског завода из Бање Луке, чије је радно подручје обухватало источни дио Врбаске бановине са срезовима: Дервента, Добој, Грачаница, Градачац, Маглај, Теслић и Тешањ. На овом подручју је живјело 270.560 становника. Изградњу зграде финансирала је Рокфелерова фондација.
Дом је у свом саставу имао властите установе: Школску поликлинику са Станицом за сузбијање венеричних болести, Општом амбулантом за сиромашно становништво и Антирабичном станицом, те подређене установе – Здравствене станице у Маглају, Оџаку, Тешњу, Босанском Броду, Дервенти и Теслићу.
Од особља Дом је имао свега 14 радника, од чега два љекара у Добоју, шест помоћних сестара од којих по једна у Маглају, Оџаку и Тешњу, те једног чиновника и пет послужитеља.
![](https://rtvdoboj.org/wp-content/uploads/2020/10/Screenshot_4-9.png)
Дужност љекара у здравственим установама вршили су санитетски референти, а у школским поликлиникама ван Дома, општински љекари.
Први управник Дома народног здравља био је др Тадија Пшорн, који је руководио овом установом све до 1953. године. У Добоју је у то вријеме радио и др Евгеније Ошмањски, који се бавио углавном сузбијањем ендемског сифилиса на овом подручју.
Како пише у првом писаном Извјештају о раду Дома народног здравља, задатак је био организовање акција против заразних болести, те уз помоћ народа, градња јавних купатила, водоопскрбних објеката и јавних нужника. Тако је, 1939. године, довршена изградња првог јаваног купатила у Добоју, Истовремено је уређено јавно купатило у школи у Шеварлијама, а санирани бунари и каптирана врела у Осјечанима и Поточарима, док је у селу Трбук направљен и мали водовод.
ПОВЈЕРЕЊЕ НАРОДА
Основна каракатеристика здравствених прилика и начин сузбијања и лијечења болести у овом периоду рада Дома народног здравља, било је формирање појма свијести о „народном љекару“ какви су из тог времена били: др Тадија Пшорн, др Изудин Џананановић, др Евгеније Ошмански и други. Они су били оличење хуманости, пожртвованости и скромности.
У извјештају о раду из тог периода, између осталог, пише:
-Радно подручје Дома било је врло просторно, обухватало је цијели источни дио Врбаске бановине са седам срезова и то: Дервента, Добој, Грачаница, Градачац, Маглај, Теслић и Тешањ. Дом је био нова установа, а задаци велики и многоструки. За обављање тога циља требало је доста стручног и помоћног особља, добра техничка опрема и обилата новчана средстава. За успјех је потребно повјерење народа које се не стиче баш лако.
![](https://rtvdoboj.org/wp-content/uploads/2020/10/Screenshot_5-4.png)
Тако је, прије осам деценија, записао др Тадија Пшорн, први управник Дома, који је своје професионално знање ставио у функцију свог друштвеног и социјалног опредјељења тог времена по коме је смисао и бит друштвеног рада тражио у очувању и унапријеђењу услова живљења и здравља народа.
Овдје треба нагласити и чињеницу да оснивање Дома народног здравља, као и његових здравствених станица на подручју региона, организација и њихова дјелатност биле је усклађена са прописима Краљевине Југославије на потпуно новим основама и савременим принципима гдје се у први план ставља превентивна здравствена заштита, хигијенске и епидемиолошке прилике те диспанзерско савјетовалишна (поликлиничка) заштита.
![](https://rtvdoboj.org/wp-content/uploads/2020/10/Screenshot_6-3.png)
Захваљујући тадашњим савременим схватањима проф. др Милана Батута и проф. др Андрије Штампара, Краљевина Југославија имала је најнапреднији систем здравствене заштите који није постојао ни у далеко богатијим земљама Европе. На тим основама здравствена служба Добоја започела је своју дјелатност на модерним и савременим принципима.
Друго је питање недовољног броја и структуре кадрова, опреме и финасијских средстава, али у сиромаштву, ваља утврдити приоритете здравствене заштите у смислу изреке „боље спријечити него лијечити“.
Данас, осам деценија касније, поново смо у ситуацији када је потребно задобити повјерење народа кроз стварања могућности да сваком грађанину омогућимо да постигне што виши степен заштите здравља и слободе од болести кроз очување здраве и безопасне животне средине, здравих стилова живота и мијењање навика штетних по здравље.
наставиће се…
Пише: проф. Војо Стјепановић
Фото: rtvdoboj.org
Извор: РТВ Добој