Република Српска посједује богате природне ресурсе, који представљају њену особеност и национално благо. Захваљујући повољним орографским, хидрографским и климатским условима, Република Српска је изузетно богата разним биљним и животињским врстама. Велики дио њене територије је прекривен густим и непрегледним шумским комплексима, што уз бројне водотокове обезбјеђује изузетно повољне станишне услове бројним врстама дивљачи – нарочито крупној. Због сложене конфигурације терена и ограничене приступачности, екосистеми и дивљач у Републици Српској нису угрожени, а станишта ријетких животињских врста су изузетно очувана.
Саво Минић, предсједник Ловачког савеза Српске и Ведран Божичковић, предсједник Ловачког удружења „Фазан“ Добој
Подсјетимо, да се од преосталих и ријетких европских прашума, чак четири налазе у Републици Српској (Перућица, Јањ, Дормишевица и Лом), као и два национална парка (Сутјеска и Козара), који у природној баштини сваке земље заузимају значајно место. Такође, у Републици Српској су веома успјешно опстале и поједине животињске врсте, које су истријебљене у многим европским земљама, што представља непроцјењиву драгоцјеност.
Најбољи примјер представљају ловишта са стабилним популацијама великог тетријеба, од којих се издвајају: Посебно ловиште „Зеленгора“ којим газдује Национални парк „Сутјеска“, Ловиште „Бакић“ којим газдују „Шуме Републике Српске“ односно, Шумско газдинство „Маглић“ Фоча и Ловиште Шипово, у којима се организују врхунски ловови на ову изузетно атрактивну врсту дивљачи. Срнећа дивљач је присутна у свим дијеловима Српске, док дивља свиња, вук и медвјед насељавају широк брдско–планински појас, претежно прекривен шумом и разноликим изворима хране биљног и животињског поријекла. Популација дивокозе је у сталном порасту, а њена најзначајнија станишта налазе се на Бјелашници и Трескавици, затим у ловиштима посебне намјене: „Зеленгора”, „Каменица” и „Сушица”, као и ловишту „Бакић”. Посебан куриозитет је стабилна популација риса у западном дијелу Републике Српске, који представља једно од ријетких подручја у Европи, у коме се налазе његова станишта (Бања Лука, Шипово, Рибник, Мркоњић Град и Гламоч).
Ловишта Републике Српске су изузетно богата разним врстама ловне фауне и поприлично су разнолика. Крећу се од равничарских до брдско–планинских, од којих су многа (нарочито високопланинска) надалеко позната јер представљају прави ’’Елдорадо’’ за ловце, прије свега захваљујући неодољивом и нетакнутом природном амбијенту. Све то представља идеалну шансу и основу за даљи развој и унапређење ловног туризма, као веома значајне привредне дјелатности.
Ловци са Златибора чести су гости у лову на Озрену
Ловачки савез Републике Српске, у сарадњи са корисницима ловишта увелико ради на даљем развоју ловног туризма, јер приходи остварени на овај начин представљају веома значајну ставку за даља улагања у ловишта. Такође, ловни туризам има велики значај јер употпуњује и обогаћује асортиман опште туристичке понуде земље, а у знатној мјери подстиче и друге врсте привређивања, попут хотелијерства, угоститељства, пансионске и ванпансионске, као и других видова потрошње. Имајући то у виду, ловни туризам у Републици Српској има велику перспективу, с обзиром на богату ловно-туристичку понуду. Наиме, инострани ловци – туристи показују велико интересовање за лов на великог тетријеба, медвједа, вука, дивљу свињу, срндаћа, препелицу и шљуку. Посебну атракцију представља лов на дивокозу у кањону ријеке Дрине, тачније у посебним ловиштима „Каменица” и „Сушица”. Напоменимо, да је бројност наведених врста дивљачи у ловиштима РС на завидном нивоу, што је чини веома привлачном и пожељном ловном дестинацијом.
Брига о дивљачи стална је обавеза ловаца. Изношење хране у ловиште, 1970. године.
Грађански рат на просторима бивше Босне и Херцеговине негативно се одразио и на ловство, јер су се у том периоду (1992–1995.) немилосрдно уништавали фондови свих врста дивљачи и ловно-технички објекти. Фондови свих врста дивљачи знатно су осиромашени, а код појединих врста опали су на мање од 30% у односу на предратни период. Међутим, у послијератном периоду, захваљујући планском и стручном газдовању, као и одличном и одговорном раду стручних служби корисника ловишта на узгоју и заштити дивљачи у складу са високо стручним начелима, фондови дивљачи су обновљени и данас су достигли 70% нивоа из златних осамдесетих година 20. вијека.
Основни циљеви Ловачког савеза РС су узгој, заштита и коришћење дивљачи уз одржавање природне равнотеже, затим унапређење ловства као привредне гране, као и заштита природе и животне средине. Управо зато, Ловачки савез Републике Српске нема значајнијих проблема са разним невладиним организацијама и покретима за заштиту животиња, односно антиловачким покретима, који се залажу за забрану лова.
Ово потврђује да ловци својим свакодневним активностима, доказују да представљају организацију, која се прије свега, бави узгојем и заштитом дивљачи. Лов представља само 10 процената ловачких активности, а приоритет му је узгојни и санитарни одстрел.
(Наставиће се)
Фото: проф. Војо Стјепановић
Пише: проф. Војо Стјепановић
РТВ Добој
