У периоду непосредно послије Другог свјетског рата, као најизраженији проблеми за органе власти, представљало је збрињавање дјеце погинулих бораца и жртава фашистичког терора. Улагани су максимални напори да се неколико стотина такве дјеце збрине у дјечије домове, заводе и имућније породице, да им се поставе стараоци, а дјеци дораслој за школу омогући школовање, изучавање заната и оспособљавање за самосталан живот и рад.

У даљем развојном периоду, нагли индустријски развој и урбанизација, условљава појаву миграције становништва из села у град. Неадаптираност сеоског становништва на градске услове живота почиње да рађа нове социјално-друштвене проблеме, као што су: пораст разведених бракова, повећан број ванбрачне дјеце, појава васпитне запуштености, деликвенције и малољетничког криминалитета, одавање скитњи, просјачењу, алкохолизму, напуштање и грубо занемаривање дјеце од стране појединих несавјесних родитеља и слично. Посљедица таквог стања је доношење Закона о непосредној заштити дјеце, који обавезује локалне заједнице на оснивање Општинског фонда за непосредну дјечију заштиту.

Дјечије обданиште у Хиландарској улици

Прва предшколска установа у Добоју отворена је 1966. године, у адаптираном простору Дома ученика, капацитата 80 дјеце. До 1992. године обданиште је носило назив „Катарина Беба Веселић“, а рад се одвијао у пет објеката, од којих су четири у власништву Дјечијег обданишта, а пети је и даље био под закупом од Дома ученика. Оваквим обликом васпитања било је обухваћено око 500 малишана.

Данас обданиште носи назив Јавна предшколска установа „Мајкe Југовић“ и обједињује рад у четири објекта у којима  услуге користи око 400 дјеце распоређених у 17 васпитно-образовних група. Капацитети су углавном попуњени дјецом са подручја града, као и мањим бројем дјеце из руралних средина, с обзиром да у тим срединама нема оваквих установа.

Са дјецом раде 34 дипломирана васпитача и један координатор – васпитач савјетник. Обданиште је опремљено модерним кухињама,  намјештајем прилагођеним дјеци предшколског узраста, као и најсавременијом дидактичком опремом и играчкама.

Добојско обданиште остварује изузетну сарадњу са локалном Градском управом, али и са родитељима и грађанима. Малишани су учесници бројних културних дешавања на пордучју града Добоја, као што су: Међународни рукометни турнир, Дан града Добоја, Дјечија  недеља, Дан Европе, Међународне ђурђевданске трке…

Радно вријеме прилагођено је потребама родитеља, а одвија се радним данима од 6,30 до 16 часова. Једино је цјелодневни боравак дјеце уговорени облик пружања услуга.

Основна музичка школа „Маркос Португал“

У дугогодишњој богатој традицији развоја и обогаћивања садржаја културне сцене у нашем граду, музичка умјетност заузима значајно мјесто. То потврђује велики број музичких секција у основним и средњим школама, међу којима Хор гимназије представља незаобилазни фактор већине свечаности и културних манифестација. Ту су и Хор културно – умјетничког друштва као и Црквени хор и Етно група „Ива“, а по плех музици Добој је постао надалеко препознатљив.

Етно група „Ива“

У циљу даљег развоја и обогаћивања музичке сцене указала се потреба за отварање музичке школе основног степена како би се младим талентима пружила прилика за организованим и стручним музичким образовањем.

Прво одјељење Ниже музичке школе почело је са радом 2001. године у саставу Основне школе „Свети Сава“ Добој, а 2003. године, донацијом Владе Португала, реконструисан је објекат раније трговачке школе, у којој Основна музичка школа почиње да ради као самостална образовна установа. У почетку је имала три одсјека и то: Одсјек гитаре, Одсјек клавира и Одсјек хармонике, да би касније био отворен и Одсјек виолине. Ова четири одсјека и данас егзистирају, а на њима успјешно раде потврђени стручни кадрови.

Школа располаже са савремено опремљеним учионицима, са концертном двораном од 544 м². Школу похађа 180 ученика распоређених у 16 одјељења.

Ваннаставну активност школа реализује заједно са родитељима кроз концерте у оквиру Центра за културу и хуманитарне концерте. Поред наступа у Добоју наступали су у Теслићу, Котор Варошу, Власеници и Петрову. Школа је добитник значајних награда и признања, а највећи је Плакета општине Добој, 2010. године.

Од оснивања школом је успјешно руководила проф. Мирјана Шаиновић, а након њеног пензионисања дужност директора преузео је Александар Вукојевић.

Пише: проф. Војо Стјепановић

Фото: РТВ Добој

Извор: РТВ Добој

Prethodni članakTreninzi počeli danas, takmičenja tek u julu i to bez publike
Naredni članakJZU ”Dom zdravlja” Doboj: Stigma i Kovid-19