Od marta 2023. do 28. januara ove godine u Beogradu su registrovana 764 slučaja velikog kašlja, ali se vjeruje da je broj oboljelih veći. Riječ je o veoma zaraznom oboljenju, koje dugo traje i može biti veoma opasno, posebno ukoliko je osoba zaražena još nekim virusom, kaže dr Slavica Maris.
Objašnjava kako prepoznati bolest u ranoj fazi i šta roditelji mogu da urade kako bi zaštitili djecu, posebno bebe.
Načelnica jedinice za zarazne bolesti Zavoda za javno zdravlje u Beogradu Slavica Maris za RTS kaže da je broj oboljelih od velikog kašlja veći od broja registrovanih slučajeva, jer u svakom domaćinstvu, pored zvanično oboljelog, ima i drugih ukućana koji su bolesni – babe, dede, braća, sestre.
“Najviše obolevaju deca od 10 do 19 godina i njihovo učešće je 60 procenata. Zatim, ovi najmlađi, do 4 godine. Njihovo učešće je 9,7 odsto”, kaže dr Maris.
Dodaje da je među oboljelima najviše onih koji su potpuno vakcinisani – 64 odsto. Nepotpuno vakcinisanih je 5,8 odsto, dok je nevakcinisanih 6,4 odsto.
Doktorica objašnjava da veliki kašalj izaziva bakterija bordetella pertussis i da je riječ o veoma zaraznom oboljenju.
“Ono ima tri stadijuma. Prvi stadijum, kateralni, kada je osoba najzaraznija. On obično počinje nekim respiratornim simptomima, na osnovu kojih ne možemo reći da je u pitanju veliki kašalj ili neko drugo akutno respiratorno oboljenje. Curenje iz nosa, imamo povišenu temperaturu koja obično ide do 38 stepeni, malaksalost, kašalj ali blag, nije prepoznatljiv”, kaže Maris.
Ozbiljniji kašalj javlja se u drugoj fazi.
“Kada imamo te napade kašlja, sa zacenjivanjem, koji mogu završiti povraćanjem. Oni su naročito izraženi tokom noći i ti napadi mogu biti jako dramatični. Naročito kod male dece uzrasta do godinu dana, mogu se javiti prekidi u disanju koji mogu izazvati ozbiljne posledice”, ističe ona.
Trećina oboljelih beba, starosti do godinu dana, zahtijeva bolničko liječenje.
“Od tih beba koje su na bolničkom lečenju, dve od tri će imati prekide u disanju. Jedna od pet će imati upalu pluća. Jedna od 50 će imati nevoljne pokrete, odnosno konvulzije. Jedna od 150 će imati oštećenja mozga, odnosno encefalopatiju, a nažalost jedna od 100 tih beba će umreti”, rekla je dr Maris.
Kako zaštititi djecu?
Roditeljima poručuje da treba da zaštite djecu u ovom periodu kada vladaju respiratorni virusi.
“Nema poseta, zna se, ipak su ta deca jako osetljiva. Moramo voditi računa, naročito treba zaštititi malu decu uzrasta do godinu dana, posebno do dva meseca, jer vakcinacija komponentom ove vakcine koja štiti protiv velikog kašlja, kreće u drugom mesecu života”, napominje doktorkica.
Vakcina ide u tri doze, sa minimalnim razmakom od četiri nedjelje.
“PRva revakcinacija se daje u drugoj godini života, odnosno u godinu dana od poslednje vakcine, i druga revakcinacija se daje deci pred polazak u školu. Od sledeće godine, prema programu obavezne imunizacije, planirana je imunizacija dece u osmom razredu”, kaže Maris.
Ističe da je proteklih godina smanjena imunizacija, ali da u ovom trenutku, nakon upozoravajućeg podatka da je od velikog kašlja umrlo četvoro djece, vlada veće interesovanje za vakcine.
“Rade se revizije kartoteka za nevakcinisanu decu, odnosno propuštenu vakcinaciju”, kaže doktorka za RTS.
Objašnjava da vakcina ne daje doživotnu zaštitu, te da ona slabi nakon četiri godine. Imunitet kod onih koji preleže veliki kašalj traje od 10 do 15 godina.
“Tako da odrasle osobe koje su vakcinisane u dečijem uzrastu, da kažemo u toj prvoj, odnosno drugoj godini života, nemaju zaštitu”, ističe doktorica.
Međutim, napominje da je kod njih blaža klinička slika.
Savjetuje da se izbjegava kontakt sa osobama koje imaju neke respiratorne probleme, kao i boravak u prostorijama sa velikim brojem ljudi.
“Ukoliko je to neminovno, onda treba nositi masku. Da češće provetravamo, češće boravimo na otvorenom, češće peremo ruke i podižemo imunitet – adekvatnom ishranom, uz dovoljno sna i naravno fizičke aktivnosti”, naglašava dr Slavica Maris.
Foto: Pexels/Polina Tankilevitch
Izvor: Nezavisne
