Besplatan javni Wi-Fi je skoro svuda oko nas. Na aerodromima, u javnim bibliotekama, malim lokalnim kafićima, čak i neke prodavnice imaju Wi-Fi…
Koje su neke vrste prijetnji koje donose javne bežične internet mreže?
Prevaranti i hakeri znaju da je prilično lako zbuniti ljude koji traže besplatan Wi-Fi. Oni se nadaju da ćete izabrati njihovu lažnu mrežu dok listate kroz dostupne mreže (iliti SSID-ove).
Nezaštićene mreže
Hakeri mogu lako da preuzmu kontrolu nad Wi-Fi ruterom, čak i nad nekim zvaničnim, ako nije konfigurisan kako treba. Nakon toga im ostaje samo da posmatraju kako vaši podaci sami dolaze.
Ovo su situacije kada prevaranti daju svojoj Wi-Fi mreži skoro identično ime, nadajući se da ćete kliknuti na njihovu mrežu.
Na primer: “Mreža Biblioteke” i “mrežabiblioteke”. Jedna je zvanična, a jedna nije.
Teško je znati koja je koja, osim ako ne obratite pažnju na podatke koje je podijelio lokalni djelilac Wi-Fi mreže, kao na primjer biblioteka ili aerodrom gdje uglavnom imate postere ili znakove na kojima pišu podaci o mreži.
Honeypot
Na sličan način, “honeypot” Wi-Fi (koji za cilj ima da vas namami da ga koristite) se često koristi na mjestima gdje imate besplatan Wi-Fi i onaj koji se plaća. Ljudi vole sve što je besplatno, pa onda prevaranti nazovu svoju mrežu nešto poput “Besplatni internet” ili “Besplatni Wi-Fi”. Ponavljamo, obratite pažnju na informacije koje su istaknute na zvaničnim lokacijama.
Pet koraka koji će vam pomoći da se zaštitite na javnim Wi-Fi mrežama:
1. korak: Ako morate da koristite javnu Wi-Fi mrežu, izbjegavajte mreže koje vam traže lične podatke poput bankovnog računa, JMBG-a ili adrese. Ne obavljajte finansijske transakcije preko javne Wi-Fi mreže. Nikada.
2. korak: Provjerite mrežu (pogledajte primjere prevara iznad). Ako neki objekat sa besplatnom Wi-Fi mrežom nema zvaničnu stranicu za prijavljivanje, naročito ako je to aerodrom ili javna biblioteka, onda to vjerovatno nije bezbjedna mreža.
3. korak: Koristite zaštićene internet sajtove koji koriste HTTPS protokol, koji predstavlja bezbjednu verziju HTTP standarda. Ako ne vidite slovo “S”, nemojte da “surfujete” po tom sajtu.
4. korak: Koristite antivirus. Mnogi bezbjednosni i antivirus programi vas štite od malvera, tog zlog softvera koji pokušava da ubaci lozinku u vaš sistem kako bi mu kasnije pristupio. Možda je suvišno da za ovo odvajamo poseban korak, ali uvijek imajte uključen firewall. I još jedna stvar: Koristite kompleksne lozinke.
5. korak: Koristite virtuelnu privatnu mrežu (VPN). VPN nije svemoćan, ali će vas zaštititi dok koristite javni Wi-Fi (pa čak i dok koristite svoj privatni Wi-Fi kod kuće). Gledajte na to kao na svoj privatni tunel koji vas vodi od lokacije na kojoj se nalazite (kuća, biblioteka, Starbaks, aerodrom) do vašeg željenog internet sajta. VPN štiti putanju između vaše početne lokacije i internet sajta.
Da, besplatan javni Wi-Fi je danas apsolutno rasprostranjen. U skoro svakom javnom objektu možete da se nakačite na Wi-Fi hotspot. Ali takav pristup nosi rizik, a sa samo nekoliko koraka možete da se osigurate dok surfujete internetom bilo gde na planeti.
Foto: Depositphotos/maxsim
Izvor:B92
