Veza između hrane i misli defintivno postoji, autofagija je sve više zastupljena, međutim, postavlja se pitanje da li je to uvijek dobro rješenje.
Hormon stresa dosta utiče na organe, a naš način ishrane se bitno mijenja kada nismo raspoloženi.
Svi ti detalji kada se spoje, dobija se cjelina koja pokazuje da je hrana ipak povezana sa našim osjećanjima, a kako sve to utiče na nas, pokušao je da objasni dr Dejan Čubrilo, profesor fiziologije na Medicinskom fakultetu u Kragujevcu i specijalista medicine sporta.
“Kada pričamo o emocijama, hrani, hormonima, dijagnsotici, to je integrativna priča. Ja sam pristalica te teorije da je suština lečenja nove medicine – integracija, to je jedini način da se čovek leči”, započeo je Čubrilo.
Kažu da kada se čovjek osjeća loše, “gorko”, treba da pojede, na primjer, grejp, a mi uglavnom posežemo za slatkišima u tim situacijama, misleći da sebi činimo dobro.
“Slatko nikako nikome ništa dobro nije donelo. Godinama učimo o slatkišima. Tajna grejpa je duboka, tajna njegovog uzimanja je pozitivna. Gorka stvar ujutro ima dva efekta, jedan je famozni limun sa uljem, to znači da ćemo stimulisati žuč, koji je organ gorčine, po Njegošu. Tako da ako ja imam blokiranu žuč zbog besa, ili je naprosto puna mulja, pa je blokirana, ja ću time stimulisati žuč i izbaciti taj jed iz sebe i dobiću smirivanje”, rekao je Čubrilo.
Poznato je da je kortizol hormon stresa, bez kog nema života. On ne voli šećer tako da ga nećete stimuliasti na taj način, kortizol reaguje na obrok.
“O kortizolu stalno pričamo sa negativnog aspekta. Kortizol se budi obrokom, a bez toga nema energije jer kortizol budi dopamin koji nam je neophodan”, navodi Čubrilo.
Foto: cottonbro studio/Pexels
Izvor: Nezavisne
