ДОБОЈ, 27. НОВЕМБРА /СРНА/ - У Добоју је данас предстваљени најбољи радови по расписаном дјечијем конкурсу "Ја живим здраво,можеш и ти!".

DOBOJ – U Doboju su danas predstavljeni rezultati dječijeg konkursa “Ja živim zdravo, možeš i ti!” i sprovedenih aktivnosti čiji je cilj bio podizanje svijesti djece o štetnosti konzumiranja duvana, alkohola, nezdrave hrane i nedovoljne fizičke aktivnosti.

Konkurs je organizovan u okviru projekta “Smanjenje faktora zdravstvenih rizika – B dio projekta”, koji se u Republici Srpskoj realizuje u Doboju i Zvorniku.

Pomoćnik ministra zdravlja Republike Srpske u resoru za planiranje, analizu, finansiranje i sprovođenje projekata Siniša Janjetović rekao je novinarima da ovaj projekat sprovodi resorno ministarstvo uz podršku Svjetske banke, a 690.744 dolara obezbjeđuje Švajcarska agencija za razvoj i saradnju.

Janjetović kaže da je resorno ministarstvo nosilac projekta, a da su lokalne zajednice Doboj i Zvornik formirale svoje timove za sprovođenje, te izradile akcione planove, kako bi se podigla svijest lokalnog stanovništva o potrebi poboljšanja četiri riziko-faktora, a time i smanjenje nezaraznih bolesti.

Добој - здрављеOn navodi da su sva sredstva distribuisana u Doboj i Zvornik kroz različite konsultantske usluge i najavio da će u narednom periodu biti podijeljeni mali grantovi.

Vođa koalicije za smanjenje faktora rizika pušenja na području grada Doboja Jasmina Bukejlović pojasnila je da se projekat sprovodi kroz zagovaranje, mobilizaciju i edukaciju, a na osnovu rezultata istraživanja koje je “Sekons grupa za razvojnu inicijativu” sprovela tokom aprila i početkom maja u Doboju na uzorku od 971 učenika.

Prema njenim riječima, u Doboju su formirane nezavisne zagovaračke koalicije, uspostavljena lokalna akciona grupa, usvojen akcioni plan za smanjenje zdravstvenih rizika, uspostavljena stalna kooordinacija nadležnih ustanova i institucija, između ostalih Gradske uprave i inspekcije, MUP-a Republike Srpske, Centra za mentalno zdravlje, te osnovnih i srednjih škola.

Bukejlovićeva navodi da se s ciljem smanjenja faktora rizika održavaju odgovarajuće manifestacije, da je Dan zdrave hrane – 16. oktobar uvršten u kalendar manifestacije Turističke organizacije Doboja, da su u četiri dječije igraonice i na šest javnih dječijih igrališta postavljeni natpisi o zabrani pušenja, kao i inicirana praksa svakodnevnog petominutnog vježbanja na početku nastave u dvije osnovne škole – “Sveti Sava” u Doboju i “Radoje Domanović” u Osječanima.

Član zagovaračke koalicije za fizičku aktivnost u Doboju Irena Marić rekla je da je od početka projekta za 30 odsto povećana svijest djece i roditelja o zdravstvenim faktorima rizika.

Marićeva je najavila izgradnju biciklističke staze na području Doboja, a građanima preporučila redovne fizičke vježbe i pravilnu ishranu.

Šef kabineta gradonačelnika Doboja Dragan Vasilić najavio je da će i u narednom periodu biti nastavljena saradnja sa resornim ministarstvom, a smanjenje nastanka četiri faktora rizika biće dio aktivnosti lokalnih javnih ustanova i nevladinih organizacija u ovom gradu.

Predstavnik dobojskog Doma zdravlja Anđa Sušić istakla je da lokalna akciona grupa već preduzima aktivnosti po ovom pitanju u okviru lokalnog akcionog plana za 2018/19. godinu, ali da će rezultati sprovedenog istraživanja biti smjernica za promjene prioriteta na prevenciji navedenih faktora rizika.

Rezultati istraživanja koje je “Sekons grupa za razvojnu inicijativu” sprovela u Doboju na uzorku od 971 učenika tokom aprila i početkom maja mjeseca, pokazala je da je čak 83 odsto učenika starijih razreda osnovnih i srednjih škola probalo alkohol, a 20 odsto povremeno puši.

NJih 60 odsto redovno jede slatkiše i bijeli hljeb, a gotovo dvije trećine se do sedam puta sedmično bavi fizičkom aktivnošću, istaknuto je u istraživanju.

Prema rezultatima istraživanja, 83 odsto učenika probalo je alkohol, 64 odsto povremeno pije, a pet odsto konzumira alkoholna pića svakodnevno.

Čak 42 odsto roditelja odobrava djeci konzumiranje alkohola koji je dostupan maloljetnicima, a učenici ga najčešće kupuju u kafićima i klubovima, te prodavnicama.

Kada je riječ o korištenju duvana, 20 odsto učenika povremeno puši, a 26 odsto puši više od 11 cigareta dnevno.

Učenici nisu dovoljno informisani o štetnosti duvana, pa 46 odsto smatra da pušenje ne škodi njihovom zdravlju, a 55,4 odsto smatra da pušenjem ne škodi drugima u svojoj okolini.

Ispitanici su naveli da cigarete lako nabavljaju u trafikama, samoposlugama, na pijaci, a da prodavci ne odbijaju da im ih prodaju.

Kada je riječ o konzumiranju zdrave hrane, 38 odsto učenika nikada ne jede ribu, dvije trećine slabo ili nikad ne jede kuvano povrće, polovina svakodnevno pije gazirane sokove i jede suhomesnate proizvode, a 60 odsto njih redovno jede slatkiše i bijeli hljeb.

Bolji rezultati odnose se na pitanje fizičke aktivnosti, tako da dvije trećine ispitanika od četiri do sedam puta sedmično primjenjuje fizičku aktivnost bar po 30 minuta u toku dana, a 82 odsto đaka redovno radi fizičko.

Kada je riječ o Republici Srpskoj, istraživanjem su kao glavni faktori rizika determinisani pušenje, konzumacija alkohola, gojaznost i visok krvni pritisak.

Istraživanje je obuhvatilo i zaposlene u obrazovnim i zdravstvenim institucijama kako bi bila utvrđena njihova iskustva u prevenciji putem rada sa djecom i ostalim stanovništvom.

Rezultati pokazuju da 57 odsto zaposlenih u zdravstvu i 68 odsto u prosvjeti ne smatra da povremeno pušenje znatno škodi zdravlju, a gotovo 40 odsto zaposlenih u zdravstvu i 25 odsto u prosvjeti puši, dok je za zabranu pušenja na javnim mestima 100 odsto zaposlenih u prosvjeti.

– Smanjenje faktora zdravstvenih rizika u BiH – dio Projekta Republika Srpska predstavlja sveobuhvatan projekat unapređenja zdravlja stanovništva, čiji je cilj promjena stavova o rizičnim ponašanjima i unapređenje znanja i prakse koja promoviše dobro zdravlje, prvenstveno putem obrazovne i zdravstvene ustanove.

(IZVOR: SRNA)

Prethodni članakKlasik Đokovića i Federera u Parizu je najbolji meč godine!
Naredni članakVišković danas sa predstavnicima udruženja izbjeglih i raseljenih