Градско културно-умјетничко друштво
Културно-умјетничко друштво „Добој“ обновило је свој рад и регистровано под овим именом, 1994. године, чиме, као правни насљедник, наставља традицију некадашњег КУД „Исмет Капетановић“, које је са великим успјехом дјеловало у овом граду више од три деценије.
КУД „Добој“ својом интензивном и плодном активношћу, дјелује као истински свјетионик на пољу културног аматеризма, показујући неисцрпну љепоту, снагу и привлачност традиционалне свирке, пјесме и игре свих народа који живе на овим просторима.
Наравно, рад друштва се није могао замислити без нашег чувеног кореографа Милана Поповића, који се одмах укључио у рад. За предсједника је изабрана Роса Јовић. Друштво је, 2000. године, почело да ради нешто озбиљније. У то вријеме, секретар друштва био је Владо Кајганић, а кореограф Жељко Бошњак. Међутим, друштво је крeнуло са правим радом тек 2001. године, када је у њега стигао Милан Маслић, дотадашњи кореограф Културно-умјетничког друштва Вучијак из Подновља. Оформљен је и оркестар чији је шеф био Славољуб Тешановић, а са дјецом, као асистенти кореографа, раде чланови првог ансамбла: Зорана Стојановић, Маја Јовић и Дарко Мартић.
Музеј у Добоју
Регионални Музеј у Добоју основан је 8. новембра 1956. године, са задатком да прикупља, чува, штити и презентује кроз сталне и повремене изложбе, свеукупну културну баштину града и регије Добој. Музеј у Добоју је комплексног типа, што значи да прикупља музејске предмете из области археологије, етнологије, историје умјетности, као и предмете из области природних наука.
За пола вијека постојања и рада Музеј у Добоју прикупио је и чува богате збирке којима вјеродостојно и на стручан начин може презентовати дугу и бурну прошлост града и регије, од палеолита до наших дана.
Послије деценију и по тешког периода за Музеј у Добоју, коначно је дошло вријеме за његову потпуну ревитализацију. Заједничким напорима Министарства просвјете и културе Републике Српске и Скупштине општине Добој, као оснивача, обављена је темељна реконструкција крова зграде Музеја. Предстоје послови на уређењу ентеријера и постављању сталне изложбене поставке, чиме ће ова установа културе бити напокон отворена за јавност. То ће свакако значајно допринијети богаству и квалитету укупног културног живота у граду Добоју.
Народна библиотека
Настављајући традицију предратних читаоница с почетка прошлог вијека, Народна библиотека Добој отпочела је са радом 9. маја 1946. године.
Библиотека има статус самосталне јавне установе са својством правног лица и имовином у државној својини. Осим подручја града Добоја, обавља функцију матичне библиотеке на подручјима општина: Дервента, Модрича, Вукосавље, Петрово, Брод, Шамац, Теслић и Станари.
У првој половини 2006. године, фондови Народне библиотеке Добој садрже: 75.184 књиге, 1.231 годишње периодике и до 40.147 разноврсних серијских публикација, што укупно представља 116.652 јединице библиотечке грађе. У том периоду било је 4.259 чланова, а на читање су издате 19.782 књиге, 3.620 новина и 95 часописа. Библиотеку је посјетило 20.937 корисника услуга. Књижевни фонд је разврстан према УДК систему, а представљен је у алфабетском и стручном лисном каталогу. У библиотеци је у припреми програм за аутоматизацију библиотечког пословања, а запослено је 25 радника, од чега 20 стручних библиотечких радника. У оквиру издавачке дјелатности, 1995. године, наставио је са излажењем предратни часопис „Значења“.
Међу многобројним наградама издвајају се: Признање Културно-просвјетне заједнице Босне и Херцеговине (1972.), Спомен-плакета општине Добој (1974.) и Награда „Ђорђе Пејановић“ за најбољу библиотеку Републике Српске у 2006. години.
Пола вијека Радио Добоја
Радио Добој, 30. јуна, 1966. године, емитовао је прву емисију у оквиру експерименталног програма. Одлуком СО Добој, од 17. априла, 1967. године, Радио Добој почиње да дјелује у оквиру тадашње Новинске и радиодифузне установе Глас комуна. Радио је емитовао двочасовни дневни програм. Тадашњи директор и визионар Здравко Нешковић и његови сарадници су сматрали да радио од локалне станице треба да прерасте у регионално средство информисања. Анализирајући тако потенцијалну циљну групу, дошли су до закључка да та популација (око милион и двјеста хиљада становника) слуша тзв. изворну музику. На крају је одлучено да се покрене продукција снимања грамофонских плоча са изворном музиком.
Поред РТВ Добој, у граду програм емитује и ТВ Патриа, у кабловском систему, те Радио Џунгла, а од штампаних медија, редовно или периодично, излазили су: „Глас комуна“, „Видици“, „Свитања“, „Добојске новине“ и „Пољоглас“.
Здравко Нешковић је планирао да направи једну слушану емисију о селу. За ту прилику ангажовао је Драгана Станојевића, који је осмислио емисију о селу, која је емитована једном седмично. Носила је наслов „Панорама наших села“. Третирала је: друштвени живот, политику, комуналне дјелатности, спорт и културу у селу. Музичка подлога за емисију је аутохтона изворна музика. Поред поменуте емисије, тих златних седамдесетих, ударне емисије на Радио Добоју биле су: омладинска емисија „Поплит“ коју је уређивао и водио Мирко Јелеч, Информативни преглед и Жеље слушалаца. Тих година на Радио Добоју је његована сатира. Павле Станишић је водио и уређивао сатиричну емисију „На смијешнотужним таласима“. Он је својевремено сваке године једном годишње у добојским салама, приређивао вече сатире под називом „Бакшиш“. Његове текстове су читали чланови Сатиричне сцене радног народа (ССРН), добојски аматерски глумци: Бранка Алићехајић, Надежда Карбин, Михаило Марсов и Александар Васиљевић.
Скупштина града Добоја, у функцији скупштине овог јавног предузећа, је 2014. године, усвојила нови Статут предузећа под називом „Радио-телевизија Добој“ д.о.о, али наставља правни континуитет права, обавеза и одговорности дотадашњег Јавног предузећа „Радио Добој“.
Данас је РТВ Добој јавно предузеће регистровано код Окружног привредног суда у Добоју, за радио-телевизијску и новинско-издавачку дјелатност.
РТВ Добој је носилац дозволе Регулаторне агенције за комуникације у БиХ, за земаљско емитовање радијског програма на фреквенцији 96,3 MHz са предајника на локацији „Циганиште“, дозвољене снаге емитовања до 800 W, а од 2011. године и дозволе за емитовање телевизијског програма путем других кабловских оператера.
Радио Добој свакодневно емитује 15 часова различитог програма од информативног, едукативног, образовног, документарног, културног, омладинског, школског, забавног и спортског, настојећи да задовољи укусе и потребе слушалаца свих узраста. Својом чујношћу покрива подручје регије Добој у Републици Српској и добар дио Федерације БиХ, прије свега дијелове Тузланског и Зеничко-добојског кантона, а путем интернета програм је могуће пратити широм свијета.
Српско просвјетно и културно друштво „Просвјета“
У Добоју дјелују културна друштва која се, између осталих, баве окупљањем људи са вокацијом за литерарно стваралаштво и имају издавачку дјелатност. То је, прије свих Српско просвјетно и културно друштво Просвјета, које је обновљено у Добоју 1991. године у оквиру обнављања рада Просвјете у тадашњој БиХ. Друштво је имало амбициозан и блистав почетак рада, међутим прије свега због недостатка финансијских средстава није толико активно.
Прве књиге Просвјета је објавила 2000. године, и то збирку пјесама Василија Шајиновића под називом Антејска снага и збирку пјесама Николе Грубјешића Заблуде, те збирку афоризама истог аутора под називом (Не)брига за народ, потом, 2003. године, збирку поезије Чуваркућа, Љиље Вајић.
Друштво је први пут наступило у Добоју, крајем децембра, 2001. године. Некадашњи члан КУД „Исмет Капетановић“, Сеад Муратовић, ангажовао се у Друштву од 2005. до 2007. године, када је је обновио три старе кореографије свог некадашњег друштва (Македонија, Пирот и Банат).
Све ове године Друштво је напредовало па данас броји око 400 чаланова. Учествовали су на многим међународним фестивалима: у Швајцарској, Турској, Грчкој, Румунији, Бугарској, Русији и у свим земљама бивше Југославије, гдје су освојили бројне награде и признања. Један од најзначајнијих успјеха остварен је на Међународној смотри фолклора „Златни опанак“ у Ваљеву, 2006. године, гдје је првога дана у конкуренцији 32 друштва, са кореографијом „Озренски вез“ освојио прво мјесто.
КУД има своје властите просторије које се налазе у приземљу Дома младих, у које се уселио 2002. године. Тренутно располажу са око 500 комплета ношњи (Озрен, Пирот, Македонија, Врање, Банат, Гламоч, Црна Трава, Понишавље, Биничка Морава, Бујановац, Шумадија, Лесковац, Студеница, Добојски крај….Препознатљиви су по играма и пјесмама добојског краја, преточених у кореографију под називом „Озренски вез“, кореографа Милана Поповића, које је у овом друштву провео више од 50 година.
Градски хор
Градски хор еволуирао је из мјешовитог хора, који је под вођством професора Саше Павловића, почео са радом 1999. године. Хор броји око педесет чланова и дјелује у оквиру КУД „Добој“.
Велики број наступа за културне потребе широког спектра наручилаца хора, као и двије златне награде на међународним такмичењима хорова, довољно говори о значају и нараслој потреби града за оваквим музичким бићем.
Највеће остварење до сада Хор је постигао извођењем комплетне литургије Св. Јована Златоустог, са којом је наступао у цркви „Св. Петра и Павла“ у Добоју, манастиру Озрен, манастиру Липље, као и у православним храмовима широм добојске и сусједних општина.
Српско црквено пјевачко друштво „Богољубље“
Српско црквено пјевачко друштво „Богољубље“ почело је са радом 2011. године, а по саставу је мјешовити хор. „Богољубље“ дјелује при Храму Рођења Пресвете Богородице у Добоју гдје недјељом и празницима саучествује у литургији. Друштво је такође активно и при другим светковинама на добојској регији и околини.
Осим духовне, хор „Богољубље“ изводи и световну хорску музику разних жанрова, па је учесник умјетничког музичког програма на свакој важнијој свечаности у граду Добоју, од свечаних академија, попут оних поводом Дана општине, Духовне академије у спомен жртвама добојског логора, па до разних хуманитарних акција на које се хор радо одазива. Осим Добоја, хор често наступа у Теслићу, Модричи и Дервенти, а наступао је у Вршцу на цјеловечерњем концерту поводом 100 година Румунске цркве, у Бањој Луци, на Смотри хорова поводом 100 година Хора „Јединство“, те у Вићенци, на Свечаној академији поводом Дана Светог Саве.
Друштво броји педесетак чланова. Најмлађи чланови имају 10 година, а најстарији и до 70 година, што чини ово друштво необичним и доприноси његовој посебности у визуелном и звучном смислу. Диригент и умјетнички руководилац је професор Александар Дади Вукојевић, а техничку подршку пружа духовник, протојереј Душко Недић.
Дувачки оркестар
Више од пола вијека у Добоју дјелује дувачки оркестар на ширењу музичког стваралаштва међу омладином. Настао је у оквиру Друштва „Соко“, 1920. године, а његов први капелник и диригент био је Анто-Тони Скутари. Као врстан музичар и добар организатор, он је за веома кратко вријеме окупио већи број омладинаца – будућих музичара, с којима је отпочео вјежбе и пробе. Оркестар је доста брзо оспосбљен за наступе на приредбама и другим јавним мјестима. Од тог времена многобројни наступи дувачког оркестра, утицали су и доприносили обогаћивању садржаја културно-забавног живота у граду и околини.
У оркестру су оспособљене многе генерације музичара који су дали знатан допринос ширењу и развијању музичке културе у Добоју. Аматери, ентузијасти, чланови оркестра као и њихови учитељи-капелници, били су у највећем броју радници, занатлије, земљорадници и ђаци какав је састав задржан и данас.
У вријеме Другог свјетског рата оркестар је прекинуо са активношћу, а инструменти су брижно чувани код музичара. По ослобођењу Добоја, 1945. године, стари музичари су се окупили, а њима су се у све већем броју придружили млади. Оркестар је обновио свој рад, наставио ратом прекинуту аматерску музичку активност у новим условима, у слободи. У првим данима послије ослобођења рад оркестра се одвијао под покровитељством Среског синдикалног вијећа, а касније је промијенио више покровитеља, да би се најдуже задржао у оквиру Добровољног ватрогасног друштва и Општинског ватрогасног савеза Добој.
Етно група „Ива“
У Добоју је, 2004. године, основана Етно група „Ива“, као вокално-инструментални ансамбл. Име је добила по љековитој трави иви, која расте на оближњој планини Озрен. Идејни творац и умјетнички руководилац је проф. Саша Павловић. ”Ива” има за циљ очување традиционалног српског музичког блага у оригиналном облику, али и кроз модерне аранжмане у стилу „етно фјужн џез рок“. На репертоару су вокално-инструменталнa дјела из области српске народне и духовне музике.
Етно група „Ива“ одржала је велики број концерата и наступа на разним манифестацијама, свечаним академијама и хуманитарним концертима у земљи и иностранству. Више пута је учествовала на међународним такмичењима традиционалне пјесме, где је освајала највише награде и признања. Организатор је манифестације под називом „Етно фјужн прело“. Значајно је издвојити да је, 2015. године, цјеловечерњим концертом отворила међународни џез фестивал „Нишвил“ у Нишу. Први носач звука под називом „Трава ива од мртва прави жива“, објавила је у издању Музичке продукције Радио Телевизије Републике Српске.
наставиће се…
Пише: проф. Војо Стјепановић
Фото: РТВ Добој
Извор: РТВ Добој
