МЕДИЦИНСКА ШКОЛА
Медицинску школу у Добоју основао је Народни одбор Среза Добој, 1962. године. Смјештена у згради која је саграђена 1930. године, а од оснивања није мијењала назив.
Медицинска школа се развила из двогодишње вечерње школе коју је, према потреби, при Општој болници у Добоју, организовао др Владислав Вуковић. Он ће постати и први директор ове школе. Прва генерација редовних ученика уписана је 1961/62. школске године, а бројала је три одјељења. Ова школа, од свог оснивања, никада није имала подручна одјељења, него се наставни процес одвијао у централном школском објекту.
Медицинска школа Добој школује ученике за будућа занимања: медицински техничар, фармацеутски техничар, физиотерапеутски техничар и зубно-стоматолошки техничар.
Школу је, 2010. године, захватио велики пожар у којем су изгорјеле матичне књиге и друга важна документација и опрема. Ватрена стихија прогутала је скоро трећину објекта: канцеларије секретара, директора, рачуновође, педагога, просторију школске библиотеке и четири учионице опште намјене. Италијанска невладина асоцијација „La caravana del sorriso“ из Милана донирала је неопходну стоматолошку опрему за несметано извођење наставе за занимање зубно-стоматолошки техничар.
Медицинска школа користи властити простор, од тога затворене површине (учионички и кабинетски простор) 1.760 м2, и отвореног простора 8.106 м2. Од свога оснивања није имала фискултурну дворану, односно полигоне или игралишта, већ је настава физичког васпитања, до 2014. године, реализована у фискултурној сали Соколског дома, а тренутно се изводи на рукометном стадиону код гимназије у Добоју.
Директори који су руководили Медицинском школом од њеног оснивања били су: др Владислав Вуковић, проф. Наџија Кочо, проф. Божидар Пујо, Владимир Тмушић, др Звонимир Ранђеловић, проф. Милован Булатовић, проф. Славко Ного, проф. Небојша Столица, и Милена Јовић.
ТЕХНИЧКА ШКОЛА
Техничка школа има свој почетак 1923. године, у Шегртској школи Добој, једној од боље организованих нижих школа ове врсте на простору БиХ. Послије Другог свјетског рата и ослобођења Југославије, ова школа је наставила да ради као Школа ученика у привреди.
Од 1961. године и у добојским школама, као и у југословенској привреди, почињу интегративни процеси. Те године долази до интеграције Индустријске школе са Машинско-техничком школом. Наредних година интеграција или укрупњавање школа, струка и занимања иде даље, тако да се 1970. године формира Школски центар “23. август”, у чији састав улазе: Школа ученика у привреди, Индустријска школа и Метало-прерађивачка школа, у којој се образују ученици за занимања металске струке трећег и четвртог степена.
Од 1977. године, конституисана је Радна организација Средњошколски центар Добој, са четири основне организације удруженог рада. Данашња Техничка школа улази у састав Радне организације Средњошколски центар “Ђуро Пуцар Стари“, као посебна организација удруженог рада.
Престанком функционисања Средњошколског центра, 1992. године, ова школа се региструје као посебна јавна установа, а наредне 1993. године, по усвајању Закона о средњој школи, уписана је у мрежу школа Републике Српске, чији је оснивач Влада Републике Српске. Од 2002. године ова школа носи назив Техничка школа Добој.
Школа има 6 универзалних и 6 специјализованих учионица, као и учионице за практичну наставу. Школују се два образовна профила: Машинство и обрада метала те геодезија и грађевинарство.
Школом су руководили директори: Војо Софренић, Мухамед Салкичевић, Ибрахим Дервић, Драго Благојевић, Ратко Домуз, Вељко Поповић, Драган Богдановић, Свјетлана Максић и Будимир Кнежевић.
САОБРАЋАЈНА И ЕЛЕКТРО ШКОЛА
Школа је, до 1976. године, постојала у оквиру тадашњег Школског центра „23. август“, а радници су те године референдумом одлучили да се издвоје у посебну основну организацију и тако основали Саобраћајну и електро школу. Данас је Саобраћајна и електро школа једна од најразвијенијих у Републици Српској.
У настанку и развоју школе значајна су два периода: први, од 1976. до 1992. и други, од 1992. до данас.
У првом периоду, за потребе привреде у добојском срезу, непосредно послије Другог свјетског рата, у оквиру Школе ученика у привреди, развијала су се занимања електро струке. Како је наведена школа једно вријеме постојала као самостална школа а затим у склопу Школског центра „23. август“, све до школске 1974/75. године, занимања електро струке у њој су се постепено ширила, тако да су се у тој школској години образовали : електромеханичари, радио и тв механичари, погонски електричари, аутоелектричари и електроинсталатери.
При школи ученика у привреди уведено је, почетком седамдесетих година, оспособљавање за КВ возача моторних возила у друмском саобраћају, за потребе привреде. Радило се о квалификацији која се полагала у два разреда и завршним испитом уз претходну инструктивну наставу. Полазници су, као услов уписа, морали имати положен возачки испит и возачко искуство. У оквиру Школскг центра „23. август“, у школској 1975/76. години, почело је школовање за занимање саобраћајни техничар у друмском саобраћају. У складу са промјенама у средњем образовању, 1976. године школа се издваја из школског центра и егзистира као самостална под данашњим називом. Нова зграда Средњошколског центра, у коме се и данас налази школа, изграђена је 1975. године .
Средином осамдесетих година школа је започела изградњу радионице за практичну наставу, а градња је завршена 1987. године. Тих година уписан је највећи број ученика машинске, електро и саобраћајне струке. У 30 одјељења наставу је похађало 1.070 ученика.
Када је у питању други период, њега карактерише почетак ратних збивања 1992. године и прекид наставе у свим школама. Наступила су велика оштећења и девастирања. Једино је школска радионица сачувана у том периоду. Школске 1992/93. године, школа је дислоцирана из града на пунктове по селима (Осјечани, Руданка, Станари, Подновље, Бољанић, Петрово и Добој). Настава је почела тек 1. фебруара 1993. године, а било је укупно уписано 300 ученика. Те ратне године школа је преузела, у оквиру саобраћајне струке, ученике жељезничког смјера, ради наставка школовања започетог у Сарајеву, као једине школе те врсте у БиХ. Тако је, због околности у веома тешким временима за школство, започео развој образовања жељезничког саобраћаја.
Наредне школске године настава се вратила у зграду Средњошколског центра, али су услови за рад били доста скромни и на прилично ниском нивоу. Из године у годину број ученика се повећавао, да би 2000. године било уписано 723 ученика у 28 одјељења. У послијератном периоду школа се потпуно стабилизовала и од 2000. године, почиње интезивно опремање и модернизација наставног процеса уз примјену савремене образовне технологије. По завршетку ратних сукоба услиједило је опремање учионица, радионица и кабинета.
На крају, биљежимо имена директора који су руководили овом школом: Драго Благојевић, Ибрахим Дервић, Фахира Алишеховић, Есад Хамзић, Иван Лозанчић, Василије Шајиновић и Спасоје Васиљевић.
ЕКОНОМСКА ШКОЛА
Економска школа у Добоју почела је са радом 1955. године. У то вријеме у БиХ је било осам оваквих школа. Имале су јединствен назив – Трговачка академија. Школа је у почетку имала регионални карактер уз подршку општина које су чиниле регију Добој, зато је могла да егзистира двадесетак година као самостална образовна институција.
Послије 1974. године, упоредо са интегрисањем привреде јавља се потреба за новим струкама и занимањима. Економска школа прераста у Економски школски центар „25. мај“. У састав школског центра ушле су: економска, трговинска, угоститељска, и новооснована управна школа. У почетку била је смјештена у згради Гимназије, да би један нови спрат био дограђен намјенски за ову школу.
За првог директора постављен је Едиб Муфтић, професор њемачког језика из Жепча. Послије двије године ову функцију преузима Есад Ново, дипломирани економиста из Добоја, а затим Теуфик Аговић, професор педагогије и психологије из Добоја. Директор некадашњег центра „25. мај“ био је Димитрије Панић, професор српскохрватског језика, а послије њега Радован Круљ, професор руског језика.
Током прве четири школске године, у вријеме када је прва генерација ученика завршила Економску школу, настава је готово у потпуности била заступљена стручним и сталним наставничким кадром.
До 1973. године директор школе је Јово Спасојевић, дипломирани економиста. У то вријеме, упоредо са промјенама у друштву, наговјештавају се промјене и у области образовања које можемо условно сврстати у 4 периода.
Прва период је од оснивања Економске до 1974. године. Другу период је од 1974. до 1977. године када Економски школски центар „25 мај“ и Школски центар „23 август“ формирају Радну организацију Средњошколски центар „Ђуро Пуцар Стари“. Трећи период обухвата вријеме постојања Средњошколског центра „Ђуро Пуцар Стари“ и траје до почетка ратних сукоба у БиХ, 1992. године.
Четврта етапа постојања и рада Економске школе почиње 1992/93. године. Гаси се пољопривредна струка, јер за образовање пољопривредних занимања не постоје потребни услови.
За директора те школске године именован је професор Цвијетин Панић, а његовим одласком у пензију, за директора долази Драган Марић, дипломирани економиста, а од 2017. године, Тијана Стокић Васиљевић.
Данас је то самостална васпитно-образовна установа под окриљем Министарства просвјете и културе Републике Српске, а образује ученике за занимања: економски, пословно-правни и банкарски техничар.
УГОСТИТЕЉСКА И ТРГОВИНСКА ШКОЛА ДОБОЈ
Угоститељска и трговинска школа једна је од пет средњих стручних школа у Добоју. Од 1975. године се налази у приземљу зграде Средњошколског центра у Добоју. Повољан географски положај нашег града и природна богатства, дају могућност сталног школовања кадрова чије је подручје рада угоститељство, туризам, економија, право и трговина. Ова школа управо и образује те кадрове.
Послије Другог свјетског рата, 1956. године, у Добоју је основана Стручна трговачка школа. Пет година касније основана је Угоститељска школа, а већ наредне, 1962. године, ове двије школе су се спојиле и до данас раде под јединственим називом: Угоститељска и трговинска школа.
Захваљујући потребама тржишта, школа је започела и са ванредним школовањем, нарочито за оспособљавање самосталних угоститеља. То су била времена кад су школу похађали кандидати из свих крајева бивше државе.
Од 1992. године школа је самостална јавна установа која образује сљедећа занимања: конобар, кувар, трговац, трговачки техничар, туристички техничар, угоститељски и кулинарски техничар. За потребе извођења практичне наставе за ученике смјера конобар-кувар у школи је изграђен школски ресторан и школска кухиња.
На крају, са сигурношћу тврдимо да су ученици и професори поносни што су дио једног колектива који се зове Угоститељска и трговинска школа из Добоја. Томе су допринијели и директори који су руководили школом, током њеног развоја, а они су били: Есад Ново, Асим Башић, Иван Павловић, Петар Стефановић, Димитрије Панић, Мирко Беванда, Зоран Зеленовић, Момир Васић, Јасминка Радишковић, Петко Продић, Мирослава Ћукић- Јеринић и Предраг Пашић.
Пише: проф. Војо Стјепановић
Фото: РТВ Добој
Извор: РТВ Добој
