BANJALUKA – Okružni privredni sud u Banjaluci odbacio je dio tužbe „Elektroprenosa BiH“ protiv Banke Srpske u stečaju i potvrdio odluku stečajne upravnice da je ovo preduzeće povezano lice sa bankom, te kao takvo spada u red povjerilaca koji će biti posljednji namireni. Za „Elektroprenos BiH“ to znači da je vrlo neizvjesna naplata njihovih potraživanja od oko 13 miliona KM, saznaje portal CAPITAL.
Ovo je samo prva od nekoliko presuda koje se očekuju po tužbama povezanih lica, među kojima su i preduzeća i iz sistema „Elektroprivrede RS“ i „Autoputevi RS“, čija su milionska potraživanja, takođe po odluci stečajne upravnice, svrstana u peti suspendovani isplatni red.
„Elektroprenos BiH“ je prošle godine, nakon otvaranja stečaja, prijavio 12 miliona KM potraživanja od Banke Srpske, a stečajna upravnica Mirjana Golić mu je priznala 10,3 miliona KM i kao povezano lice ga svrstala ga u peti suspendovani isplatni red.
Peti suspendovani isplatni red znači da će povjerioci koji se u njemu nalaze svoja potraživanja moći da naplate tek nakon što budu isplaćeni svi ostali ostali povjerioci. To, praktično, znači da bi ovi povjerioci mogli da ostanu bez većeg dijela svojih potraživanja, jer je upitno koliko će banka imati stečajne mase koja će služiti za izmirenje potraživanja povjerilaca.
Nezadovoljan ovakvom odlukom, „Elektroprenos“ je, kao zajedničko preduzeće RS i FBiH, podnio tužbu u kojoj je tvrdio da on nije povezano lice sa bankom i da njegova potraživanja ne trabaju biti u suspendovanom redu. Pored toga, „Elektroprenos“ je tražio i da mu se prizna 2,9 miliona potraživanja po osnovu zateznih kamata koje upravnica nije prihvatila.
Sud: Tužilac jeste povezano lice sa Bankom Srpske
Presudom od 6. marta, koja je u posjedu CAPITAL-a, sud je prihvatio dio tužbe koji se odnosi na kamatu i naložio stečajnom upravniku da „Elektropreenosu“ pored 10,3 miliona prizna i dodatnih 2,9 miliona KM, dok je dio kojim je tražio da njegova potraživanja ne budu i suspendovanom redu odbio.
„Što se tiče prvog dijela tužbenog zahtjeva koji se odnosi na primjenu odredbi Zakona o bankama u pogledu reda prioriteta isplata priznatog potraživanja sud je utvrdio da je u ovom dijelu tužbeni zahtjev neosnovan. Sud je, u skladu sa zakonskim odredbama, utvrdio da je tužilac povezano lice sa tuženim“, navedeno je u obrazloženju presudu.
Ovakav zaključak sud je obrazložio time što su akcionari „Elektroprenosa“ RS i FBiH, dok su akcionari „Banke Srpske“ fondovi, čiji je stoodstotni osnivač i vlasnik RS, a kojim upravlja Investiciona Razvojna banka RS čiji je vlasnik i osnivač takođe RS.
„Navedeni fondovi zajedno imaju više 99 odsto vlasništva nad tuženom. Prema tome, jasno proizilazi da je Republika Srpska imala više od 99 odsto vlasništva nad bankom, a takođe je i osnivač i vlasnik tužioca u procentu preko 40 odsto. Iz toga, a imajući u vidu odredbe Zakona o bankama, jasno proizilazi da je tužilac povezano lice sa tuženom i da se isplata obaveza banke prema „Elektroprenosu“ treba suspendovati sve dok se ne okonča postupak isplate obaveza prema drugim povjeriocima. Zbog toga je sud tužbeni zathjev u ovom dijelu odbio kao neosnovan“, navodi se u presudi.
Što se tiče kamata, sud je naveo da je osnovano potraživanje „Elektroprenosa“ i naložio stečajnoj uprvnici da iznos od 2,9 miliona svrsta u peti suspendovani isplatni red.
U Banci Srpske danas su za CAPITAL rekli da su zadovoljni dijelom presude kojim se potvrđuje odluka stečajne upravnice o svrstavanju „Elektroprenosa“ u suspendovani red, ali da nisu zadovoljni dosuđenim kamatama ovom preduzeću, zbog čega će na ovaj dio uložiti žalbu.
Nezadovoljan ranijim pisanjem CAPITAL-a o javnim nabavkama u ovom preduzeću, direktor „Elektroprenosa“ Matan Žarić danas nije želio ni da čuje naše pitanje, već je rekao da se obratimo pismeno i spustio slušalicu.
Brojna javna preduzeća iz RS tužila banku po istom osnovu
Ova presuda mogla bi da nagovijesti i ishod ostalih tužbi koje su protiv Banke Srpske podnijela mahom javna preduzeća.
Osim „Elektroprenosa“, tužbu po istom osnovu podnijelo je Matično preduzeće „Elektroprivrede RS“ kao i HE na Trebišnjici i HE na Drini te „Autoputevi RS“ koji potražuju milionske iznose. Svi oni su nezadovoljni jer ih je stečajna upravnica kao povezana lica svrstala u peti suspendovani isplatni red.
CAPITAL je ranije objavio da je Matično preduzeće MH „ERS“ u tužbi navelo da se stečajni upravnik, svrstavajući 2,6 miliona KM njihovih potraživanja u peti isplatni suspendovani red, upustio u tumačenje zakona koje je pogrešno i za koje nije nadležan.
Tužbu protiv banke podnijeli su i „Autoputevi RS“ kojima je priznato 10,4 miliona KM potraživanja, ali su i ona svrstana u peti suspendovani isplatni red, dok im kamate nisu priznate. Zbog toga su „Autoputevi“ podnijeli tužbu tražeći da im se isplati 12,2 miliona KM te da ne budu u suspendovanom isplatnom redu.
Povjerioci od „Banke Srpske“ u stečaju potražuju 221,5 miliona KM, a priznato je 152,2 miliona.
Više od dvije trećine priznatih potraživanja, ukupno 112 miliona, čine potraživanja Vlade RS i njenih institucija i javnih preduzeća koji su posljednji u redu namirenja.
CAPITAL: Marina Čigoja
