Доласком средњовјековне феудалне епохе искључиви феудални господар постаје цар, краљ и властелин, чија власт и економска моћ лежи у посједима, шумама и рудницима, када он има искључиво право на лов. Познати су и записани многи ловови из тог доба, када су велике свите одлазиле у лов, правећи почаст властодршцима.
Ми узимамо за примјер српског цара Душана, чији се лов овако описује:
-Кад владалац у лов хоће да иде, још дан два раније чине се припреме, а онога дана када се пође цијела је пратња на окупу. Ту су војводе и доглавници, ту су тјелохранитељи и служитељи, спремни ловачки ножи, оштри мачеви и лака копља, луци и тетиве са тулама пуним стријела. На двору цика и штектање паса кликтање соколова, трубе затреште и сваки је на свом мјесту.
Напријед јашу четири трубача са црвеним беретама окићеним бијелим перјем, сва четири на бијелим коњима. За њима марширају три одјељења војске. Прво пјешаци наоружани мачем и једним овалним штитом. Друго одјељење војника, копљаници, са ниским округлим шљемовима, док су треће одјељење чинили дворски стријелци са црвеним капама, носећи у десној руци лук за стријеле.
Лов са соколовима
Лов са соколовима потиче из Индије, одакле је преко Персије и Мале Азије доспио на Балканско полуострво и задржао се све до доласка Турака, а у неким крајевима у Босни и дуже.
Соколарство на нашим просторима се најдуже задржало у околини Маглаја. Док је било у изобиљу племенитих врста соколова, они су готово искључиво хватани и обучавани за лов. Касније, око 1878. године, за ову сврху су кориштени копци. Маглајски ловци соколова тачно су разликовали гнијезда у којима се рађају више квалитетни и мање квалитетни соколови, односно, копци.
Тако је на планини Озрен било познато око 20 мјеста гдје су се легли соколови, али су била само три мјеста са квалитетним соколовима. Нарочито је био познат предио звани „Шаин камен“ код Трбука, гдје су се легли соколови у великом броју и гдје су их Маглајлије хватали и обучавали за лов. И сам назив овог предјела назван је према турској ријечи „шаин“, што значи соко.
Добро увјежбан соко, у рукама вјештог ловца, могао је уловити за један дан 10-15 јаребица и препелица, а за вријеме њихове селидбе у топлије крајеве и до 100 комада за један дан.
Забиљежено је да је извјесни Џанибег Џанибеговић из Маглаја, све до 1928. године обучавао соколове за лов на препелице.
(наставиће се)
Фото: Војо Стјепановић
Пише: проф. Војо Стјепановић
РТВ Добој
