У периоду турске владавине и тврђава и град који се ширио са насељавањем, грађени су на висини која није била угрожена високим водама. Ријека Босна је текла испод тврђаве, али на нивоу који је знатно нижи од нивоа старог града и насеља. Босна је у то вријеме у 18. вијеку промјенила корито и удаљила се од града.
Аустроугарска је користила долине ријека за продор и освајање територија и на правцу продирања војних снага је градила комуникације. Град Добој, као насеље, почео је да се спушта са падине у долину и да се формира око жељезничке станице и поред путева и пруга.
Прва забиљежена поплава се догодила 1915. године. Тада је дошло до поплаве жељезничке станице и пруге за Тузлу и Сарајево. Аустријски инжењери, приликом градње пруге и моста преко ријеке Босне, су уобзирили велике воде и ради заштите пруге изграђен је жељезни мост на ријеци Босни, на траси узане пруге Добој-Жепче-Сарајево, 1909. године, на прилазу из долине од села Придјела Доњег. С обзиром на малу насељеност плавног подручја и могућност разливања плавног вала по већој површини штете су углавном биле на пољопривредним усјевима, мање на објектима, па је и висина материјалне штете била мања. Висина водног вала је била од 1,5 до 2 метра.
Приликом изградње армирано-бетонског лучног моста на ријеци Босни, 1940. године, обезбјеђена је техничка заштита овог инфраструктурног објекта од утицаја велике воде према тада важећим стандардима.
Кроз читаво историјско раздобље је дио око ријека Босне, Усоре и Спрече био изложен поплавама. Када се градски центар формирао на равничарском дијелу угроженост је постојала све већа. Историјски гледано, град Добој је имао плавне периоде у размаку од 50 година и сваки пут велика вода је угрожавала град и њене становнике. Велика вода је забиљежена 1915. године, затим 13. маја 1965. и посљедња, 14. маја 2014. године.
Поплава из 1965. године је изазвала потребу да се изгради заштитни насип по којем је, истовремено, тада изграђен и магистрални пут који носи ознаку М-17. Тако долази до одвајања града од ријеке, али и могућности да град изађе на ријеку и да се обале уреде, изгради кеј и шеталиште, те други градски садржаји. То ни данас није реализовано иако постоје иницијативе о томе. На Усори је изграђен и ободни канал звани Лијешањ, са регулацијом тока и улива у ријеку Босну.
Пише: проф. Војо Стјепановић
Фото: РТВ Добој
Извор: РТВ Добој
