Град Добој је релативно велика етничко-географска цјелина у средишњем појасу Републике Српске, а у сјеверном дијелу БиХ.
Ријетка су мјеста која је природа тако раскошно обдарила као што је овај град и његову ужу и ширу околину. Овдје се сусрећу и чине једну цјелину три ријеке: Босна, која извире испод Игмана и у коју се, спуштајући се са југозападне стране планине Борја, улијева Усора, док један и по километар ниже од кањона Мрчевац, са југоистичне стране подно Озрена, избија Спреча и ту, као и Усора, нестаје у моћнијем кориту ријеке Босне.
Наоколо су висока брда обрасла бујном флором, док према Посавини, уз ток ријеке Босне, почиње да се шири плодна равница.
Специфичан географски положај Добоја одувијек је утицао на смјер и ритам његовог развоја. Смјештен испод обронака Озрена, Требаве, Крњина и Вучијака, а у загрљају трију ријека, Добој је вјечно био и остао важна раскрсница друмског и жељезничког саобраћаја. О томе свједочи и податак да је, 1864. године, кроз овај град изграђен први макадамски пут од Брода према Сарајеву, 1879. године, пуштена је у саобраћај ускотрачна пруга Брод – Добој, а неколико мјесеци касније воз је кренуо и према Сарајеву. Добој је у некадашњој Југославији представљао једно од највећих жељезничких чворишта.
Подручје бивше општине, а сада града Добоја, налази се на брежуљкасто-брдовитим предјелима и пружа се уз ријеке: Босну, Спречу и Усору. У долинама ових ријека смјестиле су се алувијалне равни које се од југа, у виду уске траке до једног километра, пружају према сјеверу. Од насељеног мјеста Велика Буковица шири се равничарско подручје на око три километра од ријечних обала до почетка брдовитих терена.
Рељефне прилике су од пресудног значаја за формирање земљишта на подручју општине Добој са аспекта вриједности станишта и супстрата за производњу пољопривредних култура. У равничарском дијелу најчешће се узгајају пшеница и кукуруз, затим јечам, зоб и раж. На брежуљкастим подручјима развијена је воћарска производња, а посебно производња шљива, крушака, јабука и сл.
Град Добој има неке одлике континенталне климе, али непосредно преовлађује умјерено – континентална клима, са карактеристикама мањих количина падавина у релативно уједначеном распореду током године. Средња годишња температура у Добоју износи 10,5 степени Целзијусових.
Према подацима пописа становништва из 2013. године, на подручју града Добоја живи укупно 69.343 становника, од чега Срби чине 74 одсто становништва, Бошњаци 21 проценат, Хрвати 3, а остали 2 одсто.
ОСНОВНИ ПОДАЦИ
Укупна површина…………………………………………653 km²
-Требава……………………………………………………………………202 km²
-Озрен…………………………………………………………….1…………93 km²
-Крњин………………………………………………………………………173 km²
-Вучијак……………………………………………………………………….68 km²
-Урбано градско подручјe…………………………………………17 km²
Надморска висина………………………………………. ……………146 m
Годишња количина падавина ……………………1.100 mm/m²
Средња годишња температура ……………………………….10,5 °C
Географски положај:
-Сјеверна географска ширина …………………………………..44° 40′
-Источна географска дужина……………………………………..18° 06′
Укупно становника…………………………………………….69.343
Урбано градско подручје……………………………………………..26.987
Густина насељености………………………….106 становника/ km²
Број насељених мјеста………………………………………………………..70
Број мјесних заједница……………………………………………………….67
Пољопривредно земљиште……………………………………32.895 ha
Шуме……………………………………………………………………………26.986 ha
(од тога – државне шуме 15.100 ha, приватне шуме 11.886 ha)
Укупна путна мрежа……………………………………. 2.338,85 km
-магистрални …………………………………………………………………44,5 km
-регионални ………………………………………………………………..115,26 km
-локални категорисани…………………………………………….181,41 km
-локални некатегорисани………………………………………1.997,68 km
Укупна дужина пруга………………………………………….89,10 km
Пише: проф. Војо Стјепановић
Фото: РТВ Добој
Извор: РТВ Добој
