Културно-историјски споменици су баштина и завјештање прошлости савременом човјеку. Они су траг дугих вијекова људског рада и дјелања, документ културе и резултат човјекових разноврсних, прије свега духовних напора у кретању ка напретку. У нашем савременом друштву културно-историјски споменици су под заштитом и предмет су сталне бриге и чувања.
На ширем простору Града Добоја подигнути су бројни споменици и спомен-обиљежја жртвама протеклих ратова вођених у различитим историјским периодима и различите културно-историјске вриједности. Овдје представљамо неке од њих.
Римски каструм на Усори
Војнички логор у пољу поред ријеке Босне, саграђен је за вријеме Римске империје, у првом вијеку наше ере. Дио је великог фортификационог комплекса око ушћа Усоре у Босну, који чине још и трагови рефуга – прибјежишта и добро очувани темељи canabea – насеља ислужених војника.
Каструм је добрим дијелом археолошки истражен, а у будућности предстоји велики напор око његове конзервације ради презентовања публици. Тада би овај заиста импозантан историјски споменик, облика правоугаоника, са странама око 168 x 126 метара и око два метра моћним бедемима, са остацима зграде praetoria (штаба) у центру, свакако имао видно мјесто и као туристички објекат.
Средњевјековна Тврђава
Најпознатији културно-историјски споменик и туристичка дестинација Града је Тврђава у Добоју, коју Добојлије називају Градина.
“… in Uxora suptus castrum Doboy… – У Усори под тврђавом Добој”, 16. јуна 1415. године, логорују војске Мађарске, тих дана у ратном походу кроз долину Босне. Вијест је ово дубровачких трговаца упућена мађарском краљу Сигисмунду, а истовремено и најстарији спомен Тврђаве Добој у писаним историјским изворима.
Да је градња добојске Тврђаве камених зидина почела у 13. вијеку доказују бројна археолошка истраживања, налази накита са гробља на Усори и керамике из дна јужне куле Тврђаве, аустријске гравире из 1697. године, стари турски пописи, тефтери. Ови докази свједоче о времену почетка градње добојског утврђења у 13. вијеку, прате и дају веома вриједне податке о продору и смјењивањима непријатељских војних посада на овом подручју, те периодима надоградње, поправљања и дозиђивања добојске Тврђаве, током ратовања хладним нападним оружјем (катапултима).
Данас је добојско утврђење културно-историјски споменик високе вриједности који својом силуетом намеће обиљежје савременог града.
На Тврђави постоје сљедећи садржаји: амфитеатар на којем се одржавају бројне културне и забавне манифестације, сувенирница и угоститељски објекат у којем се можете окријепити, али и сазнати нешто више о историји овог краја, те панорамски двоглед којим је могуће видјети сву љепоту и природно богатство добојског подручја.
Одлуком Комисије за очување националних споменика БиХ, од 31.08.2005. године, градитељска цјелина Стари град Добој, коју чини и Тврђава, проглашен је националним спомеником друге категорије.
Спомен-обиљежја жртвама Добојског логор смрти
Послије извршене мобилизације, јула 1914. године, у цијелој Босни и Херцеговини долази до незампамћеног терора над српским народом. Хапшења и интернирање, те формирање логора уз свакодневно малтретирање, није престајало.
Кроз злогласни Добојски логор, који је формиран 27. децембра 1914. године, од стране аустроугарске власти, прошао је 45.790 Срба – интернираца. Намјера је била стварање тампон-зоне, која је требала да раздвоји Србе у Србији од Срба у БиХ, што би омогућило лакшу и бржу асимилацију на овом дијелу Балкана.
Тачан број страдалих у логору није прецизно утврђен, но са сигурношћу се може утврдити да се ради о више хиљада (често се оперише податком да је то преко 12.000 срадалих).
Идеја о подизању Спомен-цркве, као храма у коме би биле положене кости мученика страшне добојске интернације 1915. и 1916. године, појавила се одмах послије рата. Монументална Спомен-црква сазидана је 1935. године, а Спомен-костурница 1938. године. Њихово освећење обављено је, 18. септембра 1938. године.
Послије скоро 100 година ћутања и заборава, у српском народу се јавила жеља да се обиљежи мјесто гдје је био аустроугарски логор смрти у Првом свјетском рату.
Са највишим црквеним великодостојницима утврђена је локација на којој је најпримјереније подићи споменик, на десној обали ријеке Босне, близу Жељезничке станице, гдје се налазио логор, односно, највећи број барака у којима су били смјештени заробљеници. Споменик је састављен од 3 компоненте које чине функционалну и естетску цјелину.
Прва компонента је армирано-бетонски портал (капија), што симболично представља улаз у логор и на њему је натпис „ДОБОЈСКИ ЛОГОР 1915-1917“.
Друга компонента споменика је скулптура “Логораш“ која је била постављена на Спомен-костурници код цркве „Свети апостоли Петар и Павле“, али је скинута када је Спомен –костурници враћен првобитни изглед. Скулптура „Логораш“ је постављена изнад улазног портала.
Трећа компонента је простор у облику уписаног крста, у који се улази кроз портал. Висина крста је пет метара, а израђен је од армираног бетона у лименој оплати. Освећење овог споменика добојском логору обављено је 1. јула 2016. године.
Споменик у Парку народних хероја
У центру града налази се Парк народних хероја у којем је, 1953. године, подигнута Спомен-костурница чија је идејна порука: ЖИВОТ, СЛАВА И МИР.
Симбол живота је простор у којем се налази Спомен-костурница гдје се, поред свакодневног живота, одвијају различите манифестације. Платформа споменика је подигнута на узвишењу и зеленилу, а на њу се долази широким степеницама. За симбол славе и револуције одабран је обелиск висок 14,5 метара који ниче из гроба палих за слободу.
Иза стабилизованог гроба постављен је статички монолит тежак 17 тона у облику стећка, као архајски облик спомена и унутрашње снаге наших народа и народности. Монолит-стећак обрађен је плитким рељефима који сликовито приказују фазе народноослободилачке борбе, од устанка до побједе над окупатором. Спомен-костурница је смјештена испод травнате површине, која на свечаној платформи симболише заједничку гробницу.
На источној страни обелиска угравиран је текст:
„Вама који на позив Комунистичке партије Југославије пођосте у непоштедни бој против окупатора и домаћих издајника и дадосте своје животе за слободу наших народа, подиже овај споменик народ Добоја.“
Изнад текста графички је приказан пламен, а испод, међу крацима цвијетног вијенца, стоји гравура пушке која се дијели на два датума: 23.8.1941, Дан устанка, када је народ добојске општине пошао у оружану борбу против фашистичких окупатора, и 17.4.1945, Дан ослобођења Добоја.
Спомен костурница подигнута је у знак сјећања на 184 пала борца и жртве фашистичког терора, од којих је 111 устаника осуђених од усташког пријеког суда, стријељано, септембра 1941. године. У њој су сахрањени и посмртни остаци народних хероја: Милоша Купреса, Рефика Бешлагића, Јосипа Јовановића, Исмета Капетановића и Симе Лукића.
Туристичко-рекреативни центар “Преслица”
Добојски Институт за економику сачинио је, 1986. године, Студију дугорочног развоја Преслице у туристичко-рекреативни центар. Позната збивања у БиХ спријечила су реализацију овог пројекта, да би тек након двадесет година, захваљујући одлучности и разумијевању општинског руководства и начелника Обрена Петровића, овај пројекат доживио своју практичну реализацију.
Подручје Преслице припада побрђу или подгорини Озрена, у југоисточном дијелу Града Добоја. Овај пејзаж је шумовита зараван са надморском висином од 250 до 380 метара и површином око 2.100 хектара.
Природа је Преслицу обдарила онако како то само она може: богатством шума и побрђа, обиљем потока и извора здраве и чисте воде за пиће, свјежим, миришљивим и опојним ваздухом и учинила је привлачном за свакога ко и једном дође да је види.
Постојање извора “слане воде” на Преслици и недалеко термо-минералне воде у Сочковцу, указују на могућност љековитих својстава воде овог краја и развоја здравственог туризма.
У првој фази уређења комплекса Преслице очишћен је и уређен плато поред споменика борцима НОБ-а и доведена вода за пиће, а у наредном периоду по фазама ће се градити објекти спортско рекреативног садржаја. Предвиђена је изградња фудбалских и тениских терена, те стазе за бициклизам, трчање и скијање, као и мање скакаонице за скијашке летове.
У саставу Туристичко-рекреативног центра Преслица налази се и Горанско језеро, омиљена љетна дестинација Добојлија. Језеро је удаљено 4 километра од града, на десној страни магистралног пута Добој-Петрово, у селу Јошава.
Горанско језеро подигнуто је акцијашким радом омладине и војске, 1971. године. У почетку није постало атрактивно колико се очекивало, а разлог је што се у њему налазило доста муља, што је чинило воду непривлачном за купање.
Тек након посљедњег рата Горанско језеро је уређено тако што му је дно бетонирано, плажа посута ситним пијеском, а около изграђене скакаонице и мањи угоститељски објекти. Сваке године, током љета ово језеро постане претијесно да прими све купаче из Добоја и сусједних општина, који би се расхладили у овој планинској води.
Пише: проф. Војо Стјепановић
Фото: РТВ Добој
Извор: РТВ Добој
