Први организовани облик здравствене дјелатности на подручју Добоја јавља се прије Другог свјетског рата, тачније када је у Добоју, 1. новембра 1937. године, основан Дом народног здравља у оквиру Хигијенског завода из Бање Луке, чије је радно подручје обухватало источни дио Врбаске бановине са срезовима: Дервента, Добој, Грачаница, Градачац, Маглај, Теслић и Тешањ. На овом подручју је живјело 270.560 становника. Изградњу зграде финансирала је Рокфелерова фондација.
Дом је у свом саставу имао властите установе: Школску поликлинику са Станицом за сузбијање венеричних болести, Општом амбулантом за сиромашно становништво и Антирабичном станицом, те подређене установе – Здравствене станице у Маглају, Оџаку, Тешњу, Босанском Броду, Дервенти и Теслићу.
Од особља Дом је имао свега 14 радника, од чега два љекара у Добоју, шест помоћних сестара од којих по једна у Маглају, Оџаку и Тешњу, те једног чиновника и пет послужитеља.
Дужност љекара у здравственим установама вршили су санитетски референти, а у школским поликлиникама ван Дома, општински љекари.
Први управник Дома народног здравља био је др Тадија Пшорн, који је руководио овом установом све до 1953. године. У Добоју је у то вријеме радио и др Евгеније Ошмањски, који се бавио углавном сузбијањем ендемског сифилиса на овом подручју.
Како пише у првом писаном Извјештају о раду Дома народног здравља, задатак је био организовање акција против заразних болести, те уз помоћ народа, градња јавних купатила, водоопскрбних објеката и јавних нужника. Тако је, 1939. године, довршена изградња првог јаваног купатила у Добоју, Истовремено је уређено јавно купатило у школи у Шеварлијама, а санирани бунари и каптирана врела у Осјечанима и Поточарима, док је у селу Трбук направљен и мали водовод.
ПОВЈЕРЕЊЕ НАРОДА
Основна каракатеристика здравствених прилика и начин сузбијања и лијечења болести у овом периоду рада Дома народног здравља, било је формирање појма свијести о „народном љекару“ какви су из тог времена били: др Тадија Пшорн, др Изудин Џананановић, др Евгеније Ошмански и други. Они су били оличење хуманости, пожртвованости и скромности.
У извјештају о раду из тог периода, између осталог, пише:
-Радно подручје Дома било је врло просторно, обухватало је цијели источни дио Врбаске бановине са седам срезова и то: Дервента, Добој, Грачаница, Градачац, Маглај, Теслић и Тешањ. Дом је био нова установа, а задаци велики и многоструки. За обављање тога циља требало је доста стручног и помоћног особља, добра техничка опрема и обилата новчана средстава. За успјех је потребно повјерење народа које се не стиче баш лако.
Тако је, прије осам деценија, записао др Тадија Пшорн, први управник Дома, који је своје професионално знање ставио у функцију свог друштвеног и социјалног опредјељења тог времена по коме је смисао и бит друштвеног рада тражио у очувању и унапријеђењу услова живљења и здравља народа.
Овдје треба нагласити и чињеницу да оснивање Дома народног здравља, као и његових здравствених станица на подручју региона, организација и њихова дјелатност биле је усклађена са прописима Краљевине Југославије на потпуно новим основама и савременим принципима гдје се у први план ставља превентивна здравствена заштита, хигијенске и епидемиолошке прилике те диспанзерско савјетовалишна (поликлиничка) заштита.
Захваљујући тадашњим савременим схватањима проф. др Милана Батута и проф. др Андрије Штампара, Краљевина Југославија имала је најнапреднији систем здравствене заштите који није постојао ни у далеко богатијим земљама Европе. На тим основама здравствена служба Добоја започела је своју дјелатност на модерним и савременим принципима.
Друго је питање недовољног броја и структуре кадрова, опреме и финасијских средстава, али у сиромаштву, ваља утврдити приоритете здравствене заштите у смислу изреке „боље спријечити него лијечити“.
Данас, осам деценија касније, поново смо у ситуацији када је потребно задобити повјерење народа кроз стварања могућности да сваком грађанину омогућимо да постигне што виши степен заштите здравља и слободе од болести кроз очување здраве и безопасне животне средине, здравих стилова живота и мијењање навика штетних по здравље.
наставиће се…
Пише: проф. Војо Стјепановић
Фото: rtvdoboj.org
Извор: РТВ Добој
