Почетком осмадесетих година прошлог вијека, десет година рада служби Дома здравља биљежиле су сталне организационе и кадровске промјене прилагођавајући своју организацију све израженијим потребама грађана за квалитетнијом здравственом заштитом. Томе у значајној мјери доприносе и опште економске, културне и друштвене промјене што је погодовало да новонасталим социодемографским условима здравствена култура грађана буде  подигнута на један већи захтјевн ниво у потражњи за здравственим услугама различитог нивоа.

Све је то стављало здравствене раднике пред становиште да се здравствена заштита не може дијелити на скупу и јефтину него на ефикасну и неефикасну, квалитетну или неквалитетну, успјешну или неуспјешну.

У патологији тога времена међу десет најчешћих обољења и даље су присутне акутне респираторне инфекције, изузев грипа, затим неуротични поремаћаји, обољења мишићно коштаног система, хипертензије и др. То је период у коме долази до задовољавајућег здравственог стања становништва општине Добој.

У прилог томе иду све повољнији параматери којима се мјери здравствено стање становништва. Тако се почетком овог десетљећа региструје позитивна стопа природног прираштаја, смањење опште  и дојеначке смртности, рађање уз стручну помоћ постаје незамјењив облик у заштити трудница и безбједног порода.

Др Боривоје Павловић, директор Дома здравља од 1988. до 1996. године

Здравствена заштита сеоског становништва поприма нове организационе и смјештајне услове. Уочи 29. новембра, 1983. године, отворена је нова амбуланта у Сјенини Ријеци која је изграђена средствима мјесног самодоприноса.

У овом периоду долази до неколико значајних именовања па је тако једно вријеме директор Дома био др Мухамед Туралић, а ту функцију обављао је нешто касније као в.д. Ибрахим Хускић, специјалиста  оралне хирургије. Почетком 1988. године, за директора Дома здравља изабран је др Боривоје Павловић, специјалиста медицине рада, који ће на тој функцији остати и неколико ратних година, у којима је дао значајан допринос на организовању примарног нивоа здравствене заштите, а посебно хитне медицинске помоћи и збрињавању становништва и рањеника у условима ратног стања.

наставиће се…

Пише: проф. Војо Стјепановић

Фото: rtvdoboj.org

Извор: РТВ Добој

Prethodni članakDOBOJ: Hospitalizovano 76 pacijenata, 38 pozitivnih na virus korona
Naredni članakDOBOJ: Čitanjem priča naglas djeci se poboljšava koncentracija (FOTO)