Основна карактеристика овог периода је повећан број услуга у свим видовима заштите, како квантитативно тако и квалитативно, у чему је свакако у знатној мјери допринио и интерес друштвене заједнице кроз политику усмјеравања здравствене заштите, посебно на очувању биолошке снаге друштва, заштитом његових највулнерабилнијих дијелова у првом реду жена, дјеце, омладине и посебне заштите радника.
Међутим, повећан број услуга није у потпуности задовољио и реализацију зацртаних програмских циљева, нарочито када је у питању превентивна здравствена заштита, па је тако, у 1977. години, дошло до осјетног пораста оболијевања од заразних болести, што је епидемиолошку ситуацију на подручју општине чинило неповољном. Уз то су регистроване и двије епидемије заразне жутице, што је разултат прије свега недовољног улагања у објекте којима се подиже ниво хигијенских прилика на селу, као и недовољна лична хигијена и хигијена становања, те недовољно ангажаовање здравствене службе на овом послу. Ту треба поменути неадекватну снабдијевеност питком водом, те отклањање чврстих и течних отпадних материја. И поред пораста броја обољелих од заразних болести, смртних случајева код ових стања није било.
Хроничне масовне незаразне болести све су више присутне у патологији становништва, о чему најбоље говоре подаци о узроцима смрти гдје се кардиоваскуларне болести налазе на првом мјесту. Истовремено, међу десет најчешћих болести у ординацијима опште медицине и медицине рада налазе се акутене респираторне инфекције, неуротични поремећаји и акутни бронхитис, хипертензије, несрећни случајеви и веома велики број повреда на раду и изван рада.
Почетком осмадесетих година прошлог вијека Стоматолошка служба у свом саставу има измјењену организациону структуру условљену потребама заштите различитих популационих група и већим бројем специјалиста. Служба је организована кроз три одсјека: Одсјек за болести уста и зуба, Одсјек за дјечију и превентивну стоматологију са ортодонцијом и Одсјек за протетику са зуботехничком лабораторијом. Овако организована, током 1981. године, остварила је 82.591 посјету, од чега 55.854 прве посјете, тако да је по једном терапеуту остварено 5.160 посјета. Међу десет најчешћих обољења на првом мјесту су обољења и стања зуба и потпорног ткива, затим кариес, болести меког ткива итд. У служби су радила четири зубна љекара специјалисте, девет зубних љекара, три зубара и 12 зубних техничара.
Служба физикалне медицине и рехабилитације, која је организована по амбулантно – поликлничком типу, обезбијеђивала је физикалним лијечењем и рехабилитацијом, цјелокупно становништво региона Добој, као и општине Грачаница и Завидовићи, те лијечење реуматских болесника по диспанзерском типу пружања услуга. Истовремено, лијечењем и рехабилитацијом обухваћени су и стационарни болесници Опште болнице Добој превенствено хируршких грана медицине. У овој години, због повреда и болести, у овој Служби лијечено је 1.512 болесника, што је у односу на протеклу годину више за 25 процената. Уочљив је пораст броја лијечених од посљедица прелома. Од укупног броја лијечених, лијечење је те године завршено код 1.325 болесника.
Организована са три одјека, Служба опште медицине у овом периоду обезбијеђивала је примарну здравствену заштиту за око 96.000 становника општине Добој, који живе у 70 насеља са 26.380 домаћинстава организованих у 24 мјесне заједнице.
У Одсјеку опште медицине у 18 амбуланти, од којих 5 у граду и 13 на селима, обављено је 42.029 првих прегледа, односно 155.393 поновна прегледа.
У Одсјеку за кућне посјете остварене су 733 посјете љекара, односно, 1.740 посјета медицинских сестара. Ту је преко 8.000 патронажних посјета дјеци до 11 мјесеци живота те 1.820 посјета породиљама и бабињарама, тако да је по једној патронажној сестри остварено 1.200 посјета.
У одсјеку Станице хитне помоћи регистровано је 21.894 посјета код љекара те 11.521 интервенција медицинара уз 819 кућних посјета љекара. Међу десет најчешћих обољења на првом мјесту су акутне респираторне инфекције, изузев грипа, затим неуротични поремаћаји, обољење мишићно-коштаног система и др.
наставиће се…
Пише: проф. Војо Стјепановић
Фото: rtvdoboj.org
Извор: РТВ Добој
