Основана 1970. године, Служба за физикалну медицину и рехабилитацију биљежи резултате који је сврставају у ред развијених служби у Центру. Потреба за лијечењем физикалним агенсима и рехабилитацијом наметнула се озбиљно оног тренутка када је укупан развој Медицинског центра Добој ишао на стварање услова за пружање комплетне здравствене заштите становништва. Посебно запажене резултате ова служба постигла је у посљедње три године, доласком на њено чело др Драгана Станојловића, физијатра, затим два виша физиотерапеутска техничара, два физотерaпeутска техничара и пет медицинских сестара.
Уз одговарајући простор и опрему Служба је у свом саставу тада имала: Одјељење термотерапије, Одјељење фото и механо терапије, Одјељење електротерапије и Одјељење кинезитерапије.
Број услуга је у сталном порасту и већ 1. октобра 1976. године, је премашен план који је износио 123.000 различитих услуга. Иако су резултати евидентни предстоји даље проширење, опремање и кадровско јачање.
Године 1976. отворен је нови пословно-стамбени објекат у коме је нови простор добио Диспанзер медицине рада. Те године започело је образовање медицинских сестара акушерског смјера за патронажне сестре што представља почетак једног новог вида приближавања здравствене заштите становништву.
Од девет медицинских сестара акушерског смјера, колико је примљено у ООУР, прве три сестре су завршиле своју обуку и већ те године су становници Которског, Бријеснице и Подновља добили прве патронажне сестре које су обучене за поливалентну патронажу, тако да ће се бавити патронажним пословима у домену трудница, породиља, новорођенчади, мале дјеце, као и туберкулозних болесника. Оне ће, такође, радити и дио послова кућног лијечења као и континуирану вакцинацију становништва реjона на коме дјелују. Били су то први темељи за свеобухватнију и непосредну заштиту, посебно сеоског становништва, што ће временом прерасти у потпуно задовољење потреба за све врсте услуга здравствене заштите.
Здравствено стање становништва, хигијенске прилике и организација здравствене службе на подручју општине Добој, у 1977. години, представљали су једну од основних животних потреба на овом подручју, што је изражено у присутности одређеног нивоа здравствне сигурности као и потребе обезбјеђивања здравог биолошког потенцијала, како би се задовољили основни захтјеви друштва у односу на здравствену заштиту.
Општина Добој те године, према процјенама, имала је око 80.000 становника који су живјели у 70 насељених мјеста, организованих у двије градске и 25 сеоских мјесних заједница.
Крајем маја те године отворена је нова амбуланта у селу Брестово, чиме је остварена давнашња жеље народа овог краја који је удаљен од најближе здравствене установе више од 15 километара. Средства за изградњу обезбиједили су становници ове мјесне заједнице, а опрему и кадар обезбиједила је ООУР Основна здравствена заштита Добој.
На подручју општине Добој осигураници и потражиоци здравствених услуга примарног нивоа, своја права остваривали су у том периоду преко ООУР-а Основна здравствена заштита, кроз Службу опште медицине, Службу медицине рада, Службе за јавно здравство, Стоматолошке службе, те Диспанзера за предшколску дјецу, Диспанзера за школску дјецу и омладину, Диспанзера за здравствену заштиту жена, и АТ диспанзера. Чињеница да све ове службе не припадају једном ООУР-у, у систему РО Медицински центар Добој нису биле сметања организовања примарне здравствне заштите кроз функционално повезивање и јединством акције.
У периоду од 1976. до 1977. године, у оквиру основне здравствене заштите, рад се одвијао кроз сљедеће организационе јединице: Дјечији диспанзер на нивоу једног љекара и седам медицинских сестара, Школски диспнзер са љекаром педијатром, два љекара опште праксе и пет медицинских сестара, Диспанзер за здравствену заштиту жена и планирање породице са два љекара специјалисте и једанаест медицинских сестара акушерског смјера, Служба медицине рада са четири ординације у Добоју и једној у Руданци (Творница ТДКС) на нивоу три љекара специјалисте медицине рада, три љекара опште праксе и дванаест медицинских сестара техничара, Служба опште медицине гдје се рад одвијао у пет ординација у граду и тринаест теренских амбуланти са два љекара специјалисте опште медицине, 11 љекара опште праксе, 26 медицинских сестара и четири болничара.
Почетком 1977. године Станица хитне помоћи дјелује као Одсјек у оквиру Службе опште медицине, гдје се рад одвија на нивоу два стална љекара у току дневних смјена и дежурство током ноћи, као и пет медицинских техничара у турнусној служби. Истовремено, формира се и Одсјек за патронажу и кућно лијечење са једним љекаром, једним техничаром и 16 медицинских сестара за рад у теренским амбулантама.
Рад Стоматолошке службе обухватао је 7 ординација у граду и 6 теренских амбуланти на нивоу једног доктора стоматологије – ортодонта, 11 стоматолога, једног вишег зубара, 3 зубара, 12 зубних техничара и 17 зубних асистената.
Антитуберкулозни диспанзер радио је на нивоу једног љекара специјалисте, пет медицинксих техничара од чега три рендген техничара.
У Служби за јавно здравство, која је тада била у саставу Дома здравља, радио је један љекар специјалиста епидемиолог, један љекар опште праксе на специјализацији из хигијене, три виша санитарна техничара, девет средњих санитарних и медицинских техничара и три хигијеничара-болничара.
Рад у Лабараторијској служби обављао се на нивоу једног љекара специјалисте биохемије, два фармацеута, два инжињера биохемије и десет лабораторијског техничара.
Током ове године регистровано ја 557 обољења од заразних болести које подлијежу обавезном пријављивању. У патологији разболијевања становништва и даље су проблеми цријевних заразних болести, капљичних инфекције и сцабиеса.
Што се тиче општег морбидитета, у овој години карактеристично је да је у служби за дјечију заштиту до навршених 6 година живота евидентирано 18.728 случајева болести са респираторним инфекцијама, гастроентеритисом и анемијом као водећим болестима.
Код здравствене заштите школске дјеце и омладине евидентирано је 4.988 случајева болести сличног морбидитета.
У служби здравствене заштите жена и планирања породице евидентирано је 7.000 случаја болести са колитисом, вулвитисом и поремаћајом менструације као водећим болестима.
У Служби медицине рада евеидентирано је 17.140 случајева болести са акутним респираторним инфекцијама, несрећним случајевима и обољењима мишића као водећим болестима.
У служби опште медицине евидентирано је 41.100 случајева болести. Међу десет водећих болести су акутене респираторне инфекције изузев грипа и акутног бронхитиса, затим хипертензије, неурозе, поремећаји личности и др.
Породи, уз стручну помоћ, обављени су у 90 посто случајева. Стопа преваленције од туберкулозе износила је 36,45 на 10,000 становника, а стопа инциденције 5,6 посто. Те године на подручју општине рођено је 3.009 дјеце.
Пише: проф. Војо Стјепановић
Фото: rtvdoboj.org
Извор: РТВ Добој
