Има доста заслужних и драгих ликова који су значајно допринијели развоју добојског здравства, а нису више у овој средини – умрли су или су отишли у друга мјеста. Ваља их се присјећати и помињати јер они то заслужују. Тако је осамдесетих година прошлог вијека познати добојски новинар Душан Паравац написао репортажу под насловом „Бркати чика доктор“, o првом управнику Дома здравља, др Јосипу Рапу у којој између осталог каже:
-Овај цијењени човјек и медицински стручњак дошао је у Добој 1949. године, у вријеме када му је био најпотребнији. Придружио се двојици искусних и заслужних добојских љекара, др Тадији Пшорну и др Изудину Џанановићу. У то вријеме ратне ране су донекле биле залијечене и почела је убрзана изградња свега новога – новог човјека, његових схватања и односа према себи и друштву, новог града и општине, новог среза, савремене привреде и здравствене заштите.
Напријед се није ишло без тешкоћа. Врло зналачки и енергично др Рап укључио се у борбу против разних болести, које су у нашем народу имале „право грађанства“ скраћујући му животни вијек и способност за активност. Др Рап био је велики пропагандиста. Говорио је о здравсвеним приликама, нарочито у селима, о потреби бржег развоја здравствене службе, а затим о нужности уклањања разних негативних појава из прошлости, као што су туче, ђилкошка понашања, алкохолизам и други пороци зла у друштву.
Пацијенти су га брзо схваћали, био је врло убједљив, непосредан и конкретан у разговору с болесником. Забушантима, онима који су се приказивали болесним да би добили боловање и тако избјегли друштвени рад, затим запуштеним и немарним одмах би рекао што јесу: „Срам те било, види какав си прљав, биједан, то је посљедица твог угурслука, стиди се породице и људи“, говорио би др Рап којекаквим симулантима које је само лична немарност доводила до потпуног асоцијалног стања.
А, онда би као љекар предузео и све друго да би такве вратио у нормалан живот.
„Знам ја како с оваквим треба поступати имао сам њих доста у селима по Славонији гдје сам дуго радио као љекар“, присјећао се доктор Рап.
О томе је говорио и у својим предавањима које је држао по квартовима и у селима. Најчешће је говорио о хигијени и како је одржавати, о узроцима туберкулозе и шуге чега је у првим послијератним годинама било веома много.
Неко вријеме доктор Рап је водио и амбуланту у каменолому Костајница. Кад би завршио преглед радника, упитао би: „Има ли некога од мјештана, сељака коме треба помоћ, преглед“. Тако је он био на себе „навукао“ читаво село, па је умјесто да по завршетку прегледа пацијената запослених у каменолому иде на одмор, цијели дан би остајао са сељацима, прегледао их, давао савјете, писао рецепте, с њима разговарао онако – народски.
Све су то људи примали добронамјерно. И све је то др Рап радио без икакаве материјалне накнаде. Тада се у Добој није ишло аутомобилом, аутобусом или колима хитне помоћи јер тога није било. Тако је ова помоћ др Рапа утолико више цијењена. Према млађима, нарочито према дјеци, био је веома пажљив и њежан. Зато су га они вољели и жељели да, када им то затреба, оду „Бркатом чика доктору“.
Послије тога за управника је именован др Жељко Штенгер који је водио и предузетну амбуланту при предузећу „Трудбеник“ Добој. До интеграције здравствене службе управници су били др Божидар Лаушевић и др Реуф Хускић. Помоћник за инвестиције, опште и техничке послове био је Војин Вујовић, пензионисани мајор ЈНА, који је на тој функцији остао све до 1967. године, када је интеграцијом здравствене службе општине Добој дошло до стварања Медицинског центра Добој.
Са посебним односом према организацији, уз превладавање бирократских препрека разне врсте тога времена дао је значајан допринос на изградњи новог Дома здравља, а у наставку свога ангажовања као руководилац техничке службе Медицинског центра Добој и на изградњи нових објеката Опште болнице у Добоју, па је остао у сјећању примјерног руководица и домаћина.
наставиће се…
Пише: проф. Војо Стјепановић
Фото: rtvdoboj.org
Извор: РТВ Добој
