Град Добој је прву „Народну основну школу“ добио у вријеме аустроугарске власти, 1885. године. До почетка Другог свјетског рата радила је као четвероразредна школа. Како је Добој послије окупације територијално припадао Независној држави Хрватској, од 1943. године наставља са радом под називом „Пучка основна школа“, са употребом само латинице. По завршетку рата школи је враћен стари назив.
У то вријеме није било осмогодишњих основних школа, а дјеца која су по завршетку четвртог разреда жељела да наставе школовање, уписивана су у „Нижу реалну гимназију“.
У септембру, 1955. године, реорганизацијом школства, укидају се ниже реалне гимназије, а дотадашње четвероразредне прерастају у осмогодишње школе. Те године ова школа добија назив „Прва основна школа“ Добој. Њен рад се одвијао у згради бивше Државне реалне гимназије, данашња зграда Медицинске школе у Добоју. Назив „Народни хероји“ добила је у фебруару 1964. године, као успомену на тројицу народних хероја који су прве школске кораке направили у овој школи. У саставу ове школе дјеловале су подручне четверогодишње школе у Станић Ријеци, Сувом Пољу и Текућици.
Садашњи назив: „Вук Стефановић Караџић“ школа добија школске 1992/93. године, када јој се припаја осморазредна школа из Костајнице и петоразредна школа Грапска. Школа располаже салом за физичко образовање, те савремено опремљен спортски полигон.
Од 1992. године школом је руководио директор Миленко Филиповић, а након његове смрти, од 2010. до 2019. године директор је био Милан Гојковић. Актуелни директор школе је Љубиша Благојевић.
Током свих ових година у наставним и ваннаставним активностима ученици су показали завидне резултате од општинских, преко републичких такмичења до балканских олимпијада, као и у оквиру Малих олимпијских игара Републике Српске.
Друга основна школа
Прије Другог свјетског рата град Добој је имао само једну четворогодишњу основну школу и Нижу грађанску школу трговачког смјера.
Трговачка школа, 1945. године, прераста у Нижу реалну гимназију у коју се уписују ученици са завршеним четвртим разредом основне школе. Исте године почиње са радом Виша реална гимназија. Услове за упис испуњавају ученици са положеним нижим течајним испитом (мала матура) Ниже реалне гимназије и раније свршени ученици Ниже грађевинске школе. Основна школа била је смјештена у кругу данашње болнице (одјељење неуропсихијатрије), а нижа и виша гимназија у згради данашње медицинске школе.
Упоредо са развојем привреде и миграцијом становништва у град, рапидно расте број становника у граду. То условљава и нагли пораст броја ученика. Та чињеница императивно намеће потребу изградње нових школских објеката.
Ниже реалне гимназије укидају се 1955. године, а ученици прелазе у више разреде новоформираних основних (осмогодишњих) школа. На тај начин добојска Нижа реална гимназија са основном школом прераста у двије основне осмогодишње школе: Прва основна школа, данашња „Вук Караџић“ и Друга основна школа, данашња „Доситеј Обрадовић“.
За добојску Гимназију и Другу основну школу, 1955. године, изграђен је нови школски објекат одвојеног типа са заједничким улазом, у којем су и данас смјештене.
Данас Основна школа „Доситеј Обрадовић“ у укупном добојском школству заузима значајно и високо мјесто. Први званичан назив Основна школа „Сутјеска“ добила је по ријеци Сутјесци на којој је, 1943. године, вођена чувена битка у Петој непријатељској офанзиви. Данашње име великог просветитеља и књижевника Доситеја Обрадовића, школа носи од 1993. годне.
Школа у Макљеновцу је, 1966. године, била прерасла у пуну осмогодишњу централну школу под називом „Иван Горан Ковачић“. Радила је до 1992. године, када је због ратних дејстава престала са радом. Данас се у овој школи настава изводи закључно са петим разредом.
На основу школске архиве и љетописа школе подаци говоре да је први директор ове школе био Војислав Николић, а затим слиједе Момо Авдаловић, Никола Бјелобаба, Тахра Мехмедагић, Нихад Бусулаџић, Намик Малохоџић, Драгоје Божовић, Богдан Жугић, Лазо Пејчић, Данијела Гаврић, а данас ову школску установу води директор Ведран Глигорић.
У саставу централне школе раде подручне петоразредне школе у Миљковцу и Макљеновцу.
Трећа основна школа
Четвероразредна основна школа почела је са радом 1948. године, смјештена у насељу Усора, под називом „Трећа основна школа“ Добој. Интензивним развојем града, новим просторним и урбанистичким планом, стамбено – пословна зона градског ткива шири се према југозападу, што за посљедицу има настајање потпуно нове стамбене цјелине која добива назив „Стадион“. То императивно намеће потребу изградње нове школе у том дијелу града.
До завршетка објекта, 1965. године, „Трећа основна школа“ пресељава се у нови школски објекат који, по својој архитектури, локацији и савременој опремљености, постаје једна од најмодернијих школа, не само у нашем граду, већ на ширем простору у БиХ. Исте године добија нови назив Основна школа „Јосип Јовановић“, по имену познатог добојског народног хероја. Као централна осмогодишња школа управља подручним четвероразредним школама у насељима Липац, Придјел, Станић Ријека и Шеварлије, са 697 ученика, распоређених у 40 одјељења са којима су радила 64 просвјетна радника.
Нова модерно опремљена школа, са кабинетима за наставу, савремено опремљеном салом за физичко васпитање, спортским полигоном и квалитетним кадром, убрзо је преузела примат у односу на остале школе. Једно вријеме била је проглашена огледном. По квалитету наставе и резултатима које су ученици ове школе постизали у знању и ваннаставним активностима, ова школа је имала централно мјесто у општини Добој.
Након ратних сукоба и БиХ, 1993. године, школа добија нови назив по првом српском светитељу и просвјетитељу – Основна школа „Свети Сава“. Једно вријеме у саставу ове школе биле су подручне школе, које су прије рата припадале маглајској општини. То су школе у Горњој Пакленици, Доњој Пакленици, Стријежевици и Трбуку. Одлуком Владе Републике Српске, 2001. године, наведене школе су издвојене, а формирана је нова самостална Основна школа „Озрен“ у Доњој Пакленици.
У саставу ове школе једно вријеме је радила и нижа музичка школа, која сада ради као самостална у новоизграђеном објекту. Школа „Свети Сава“, у свом дугогодишњем образовно-васпитном раду, сачувала је континуитет квалитета и до данас одржала висок рејтинг и углед у нашој средини. То најбоље говори о учитељима, наставницима, професорима и осталом особљу, који за свој рад заслужују посебна признања.
У свему томе посебну пажњу заслужују директори који су успјешно водили овај колектив. Један од њих има посебне заслуге, а то је непревазиђени добојски учитељ Рајко Законовић, носилац титуле педагошког савјетника, једног од највећих признања које је додјељивано најзаслужнијим учитељима. У највећем дијелу његова је заслуга што је ова школа носилац награде „Хасан Кикић“.
Остали директори који су руководили радом школе били су: Славко Париповић, Драго Цвијановић, Рајко Грабовац, Дражана Михајловић и актуелна директорица Радмила Дакић.
Поред централног објекта у Добоју, у саставу ове установе раде и подручна одјељења: деветогодишња школа у Шеварлијама, те петоразредне школе у Липцу, Придјелу и Поточанима.
Пише: проф. Војо Стјепановић
Фото: РТВ Добој
Извор: РТВ Добој
