У 13. вијеку гради се тврђава Добој изнад корита ријеке Босне, која доминира долинама Босне, Спрече и Усоре. Око тврђаве се формирају три главне улице које се спајају код улаза у тврђаву. Невелики простор раскрснице путева на платоу испред улаза у тврђаву постао је добојски средњевјековни трг. Тако је почео град Добој са три улице и тргом, али на важном раскршћу. То су први облици урбаног развоја града и дијела његове инфраструктуре.
Када је ријека Босна промијенила ток и повукла се у своје садашње корито, у долини испод тврђаве остало је напуштено корито. Убрзо је, насипањем корита, постављен локални пут. Он је био саобраћајница која је из правца висије Крњина и Посавине улазила на подручје града испод тврђаве, а ту се спајала једна од улица са старог града, па продужавајући даље, ишла према долини Усоре.
Аустроугарска царевина, 1878. године, окупирала је Босну и Херцеговину, послије Берлинског конгреса. Добој прво постаје раскрсница жељезничких пруга узаног колосијека, а затим, по истим трасама, граде се и путеви посути туцаником. За повезивање града са тим путевима граде се градске улице и тргови.
Када је саграђена жељезничка станица, до ње је пробијена улица, и ту се формира други градски трг Добоја. Простор испред жељезничке станице је формиран као трећи трг, популарно назван „Станични трг“. Иза трга је пробијена нова улица која је ишла до новосаграђеног моста на ријеци Босни, гдје су се налазиле и коњичке касарне аустроугарске војске.
Други правац ширења града је био према југоистоку и новој жељезничкој станици на Усора, гдје се формира и стамбено насеље. Када је, 1892. године, подигнута Фабрика шећера, пробијена је пјешачка стаза од старог града према Усори, која је касније проширена и названа Радничка улица. Данас је то Улица Bојводе Синђелића.
Послије Првог свјетског рата завршени су радови на засипању старог корита ријеке Босне, чиме је претворено у нову градску улицу. Југословенски краљ Александар Карађорђевић посјетио је Добој, 1924. године, и послије тога је улица добила његово име, које и данас носи. Касније је продужена према касарни и насељу Миљковац.
Друга важна градска саобраћајница је Улица Светог Саве, која попречно дијели град на два дијела и повезује саобраћај са осталим улицама у граду, а преко моста на ријеци Босни, повезује град са жељезничком станицом и магистралним путем. Тако настаје ново средиште града или четврти центар. Укупна дужина свих асфалтираних улица у граду износи 41 километар.
Током протеклог периода грађене су нове градске улице, и реконструисане старе, обнављани коловози, грађени тротоари и уређивани дрвореди. Реконструкцијом је уклоњен и посљедњи градски мост који је премоштавао поток Лијешањ, у дијелу који се назива Стари Град.
У градској зони постоји велики број уређених паркиралишта: у Улици Светог Саве, Југ Богдана, Немањиној, те уз Зелену пијацу. Површина паркинг простора у граду износиоко 35 хиљада квадратних метара, а намијењена је за прихват 2.000 аутомобила.
Централни градски парк, површине двије хиљаде квадратних метара, налази се у центру урбаног дијела града, а оивичен је Улицом Светог Саве, Хиландарском, Цара Душана и Улицом Кнеза Лазара. У градском парку се налазила и кружна фонтана са уграђеним водоскоцима и системом за свјетлосне ефекте. Парк је засађен различитим врстама дрвећа, од којих су нека стара десетинама година.
Парк је, 2005. године, обновљен и реконструисан, а парковске стазе су поплочане. У грдском парку је изграђена нова фонтана са водоскоком. Извршена је култивација земљишта и освјетљење, а обезбјеђен је систем наводњавања за сваку садницу дрвета. У главној улици некад је постојао дрворед од јабланова који је, приликом реконструкције улице и парка, замјењен новим дрворедом.
Поред фонтане у парку је и споменик борцима у Другом свјетском рату, те бисте народних хероја: Симе Лукића, Милоша Купреса, Рефика Бешлагића , Исмета Капетановића и Јосипа Јовановића. Поред централног градског парка, у граду постоје још два мања парка; код Медицинске школе и код Градске пијаце.
У новим насељима, у урбаној зони града, постоје уређене затрављене зелене површине са засадима дрвећа и украсног шибља, те површине које су резервисане за садњу сезонског цвијећа на којима се годишње посади око 7.000 садница.
Пише: проф. Војо Стјепановић
Фото: РТВ Добој
Извор: РТВ Добој
