По досељавању на Балкан, током 6. и 7. вијека, Словени живе у племенским и родовским заједницама, по мањим територијалним јединицама – жупама. Много касније, са формирањем феудалних држава, жупе улазе у састав државних цјелина. Као гранично подручје на сјеверу Босне историјски извори спомињу Жупу Усора.
Под отоманским режимом број општина је био огроман – ишао је чак преко 3.000 јединица јер је свако село представљало општину. Аустроугарска је смањила број општина на око 800, а управа Краљевине Југославије на око 400.
Садржај Извјештаја о управи БиХ, 1907. године, коју је издало заједничко Министарство финансија у Загребу, 1909. године, говори о реформи општина у то вријеме и њиховој реорганизацији, с циљем преуређења општина по градовима у смислу проширења самосталности општина односно проширења изборног права и преноса административних послова у руке општинских власти.
Становништво се у почетку привикавало да учествује у општинској управи и да се припреми за даље проширење општинске аутономије. Посебно се проширује поље рада општинских вијећа, које је имало право да изабере начелника и подначелнике као и све општинске заступнике.
За ваљаност закључка општинског вијећа није се више тражила потврда Земаљске управе. И поље рада градског поглаварства повећано је. Дате су му нове повластице, а међу њима полицајна, казнена и наредбена власт.
Унутрашње административно – територијално уређење у БиХ, након успоставе Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, 1918. године, остало је непромијењено све до 1928. године. Видовданским уставом, некадашњи котари постали су срезови, а окрузи су именовани као области. За разлику од других дијелова Краљевине, организовање општина и општинске самоуправе у БиХ дуго се држало као отворено политичко питање.
Тек 1927. године, покреће се законодавна процедура за успоставу општина и општинске самоуправе у БиХ, као један од предуслова за провођење првих локалних избора. Општине се успостављају посебном Уредбом која се односила на свих шест области БиХ. До 1933. године, Добој је био сједиште Среске испоставе са 16 насеља у саставу Среза Тешањ. Дакле, тек 1933. године Добој постаје среско мјесто.
Надлежности општина у то вријеме биле су скоро симболичне. Веома мали број службеника био је запослен у општинској администрацији, односно среском начелству. Тек комунистички режим, са својим концептом комуналног система општине као државе у малом, прави драстичан заокрет и додјељује општинама велики број надлежности.
Према тадашњим истраживањима општина је посвећивала 60-80 процената својих капацитета обављању пренесених послова, односно, обављала је скоро искључиво државне послове.
Посљедњих 150 година број општина у БиХ се константно смањивао, а паралелно с тим ишло је и њихово територијално укрупњавање. Њихов је број постепено сведен на 143 јединице локалне самоуправе, с просјечном територијалном површном од скоро 500 m². Крајем прошлог вијека општине у БиХ су биле, у просјеку посматрано, највеће у Европи.
Објављеним Статутом општине у „Службеном гласником општине Добој“, 1969. године, дефинисано је да је општина Добој основна друштвено-политичка и друштвено-економска заједница у којој грађани, радне и друге организације остварују права и дужности у оквиру јединственог друштвено-економског и политичког система Социјалистичке Федеративне Републике Југославије, а у саставу Социјалистичке Републике Босне и Херцеговине.
Одлуком о општинској управи је било регулисано да општинска управа врши управне послове и дужности општине Добој, као и стручне, друштвене и друге послове од интереса за општину и за рад Скупштине општине и њених политичко-извршних органа.
Послове општинске управе у то вријеме вршили су општински органи управе и организације које врше послове од посебног интереса за општину и посебни општински органи.
Органи управе су били општински секретаријати за: општу управу, инспекцијске послове, унутрашње послове, народну одбрану, приходе и Општинска управа за катастар.
Организације од посебног интереса за општину су биле: Завод за привредни и друштвени развој, Завод за урбанизам и комуналне пословеи Завод за социјални рад и послове здравства.
Посебни органи општине су били: Општински судија за прекршаје, Општинско јавно правобранилаштво, Општинска служба правне помоћи, Стручна служба скупштине и Заједничке службе.
У складу са Одлуком о општинској управи, 1979. године, за вршење управних и других послова из оквира права и дужности општине образовани су општински секретаријати и општинске управе, као инокосни органи управе и општинске комисије, као колегијални општински органи управе. Формирана су три општинска секретаријата: за народну одбрану, за унутрашње послове и секретаријат за инспекције.
Образоване су двије општинске управе: за друштвене приходе и за геодетске и имовинско-правне послове. Постојале су двије општинске комисије: за привреду, урбанизам и стамбено-комуналне послове и комисија за друштвене дјелатности, опште управне послове и буџет. У оквиру организације и дјелокруга рада органа управе постојала је само једна општинска управна организација под називом Општински завод за планирање. У мјесним уредима вршени су одређени управни и стручни послови из надлежности општинских органа управе. За вршење стручних, техничких и других послова за потребе Скупштине општине, Извршног одбора и органа управе образоване су стручне службе.
У то вријеме, у складу са Одлуком о Извршном одбору Скупштине општине, уређени су: положај, права, дужности и одговорности Извршног одбора према Скупштини општине Добој и другим државним органима. Улога 17 мјесних уреда задржана је из ранијег периода. Извршни одбор се састојао од 11 чланова, а имао је улогу колегијалног извршног органа Скупштине и у оквиру својих права и дужности био је одговоран Скупштини за стање у свим областима друштвеног живота у општини Добој.
У складу са Одлуком о организацији и дјелокругу општинске управе, 1989. године, била је утврђена нова организација и дјелокруг општинских органа и служби у смислу вршења управних и других стручних послова за Скупштину општине и Извршни одбор. У односу на претходни период у домену органа управе повећан је број општинских секретаријата са три на шест, двије општинске управе и 2 службе.
Скупштина општине имала је предсједника који се бирао из реда одборника. Предсједник је представљао Скупштину и заступао општину као правно лице. Мандат предсједника је трајао четири године и за свој рад је одговарао Скупштини.
Промјена политичког система крајем осамдесетих година прошлог вијека на макро нивоу узроковала је реорганизацију социјалних и политичких структура. Комунални систем замијењен је класичном локалном самоуправом. Општинама су одузете све државне надлежности и повјерени су им послови од локалног значаја. Смањење општинских надлежности није било праћено одговарајућим смањењем општинске територије. Тако су до данас босанско-херцеговачке општине остале у територијалном погледу веома велике с релативно великим бројем становника.
Закон о локалној самоуправи Републике Српске, из 2005. године, разликује општине и градове, али им дају исте надлежности, тако да у суштини постоји само један концепт – концепт општине као локалне заједнице у којој се одвија локална самоуправа. Овај закон не узима у обзир огромне разлике између општина по питању величине територије, броја становника, степен развијености, број запослених, број ученика, студената и слично, него је усвојен концепт монотипне општине, тако да све општине имају исте надлежности.
Дакле, посљедњих пола вијека у политичкој пракси постало је уобичајено да се најнижем нивоу власти, а то су по правилу општине – додјељују најчешће послови локалног карактера и значаја. Послови се односе на фреквентне потребе грађана и предузећа односно послови без којих би се врло тешко одвијао свакодневни живот грађана и пословање предузећа.
Скупштину општине Добој, 2006. године, чинило је 29 одборника, који су на непосредним изборима бирани на период од 4 године. Начелника оппштине, према Изборном закону Републике Српске, бирали су грађани на општим непосредним изборима на период од четири године. Начелник заступа и представља општину и носилац је извршне власти у општини, те руководи Општинском административном службом и одговара за њен рад.
На локалним изборима, кандидат Српске демократске странке, Обрен Петровић, остварио је увјерљиву побједу и тако постао први начелник општине Добој изабран на непосредним изборима од стране већине грађана. Девет ресорних Одјељења, двије службе и један одсјек покрива све законом и Уставом предвиђене послове локалне заједнице.
У надлежности градоначелника је утврђивање структуре и унутрашње организације градске управе по принципу критерија ефикасности, дјелотворности и економичности.
На сједници Скупштине општине, одржаној 27.03.2012. године, покренута је процедуре за додјељивање статуса града подручју општине Добој, тако да данас Добој има статус града са још 8 градова у Републици Српској. Статусом града је уређено да је град Добој територијална јединица локалне самоуправе, у којој грађани задовољавају своје потребе и учествују у остваривању заједничких општих интереса, непосредно и преко демократски изабраних представника.
Градска управа обавља и послове државне управе, када јој се законом пренесу у надлежност. Органе града чине: Скупштина града и градоначелник. Скупштина има 31 одборника који су бирани на непосредним тајним изборима. Градоначелник је носилац извршне власти који руководи Градском управом и одговоран је за њен рад. Истовремено, градоначелник заступа и представља град Добој. Рад органа је јаван.
Облици непосредног учешћа грађана у локалној самоуправи су: референдум, збор грађана, грађанска иницијатива, мјесна заједница, јавна расправа, панели грађана, и други облици учешћа.
Пише: проф. Војо Стјепановић
Фото: РТВ Добој
Извор: РТВ Добој
