Након Другог свјетског рата, нарочито током седамдесетих година, почиње још јача концентрација становништва око сабраћајница и тај тренд је и данас јако изражен. Тако су настала бројна насеља тзв. мјешовитог типа карактеристична и у социјалистичком периоду, а ријеч је о урбанизацији села, било да се дио радно способног становништва запошљава у граду или у село, продиру непољопривредне дјелатности (процес је израженији у насељима око градова или уз саобраћајнице). Размјештај становништва и густоћа насељености на овим просторима указује на снажну повезаност са природном основом, првенствено рељефом.
Подаци о кретању броја становника општине Добој показују да ниже нивое надморске висине карактерише пораст броја становништва. Највећи пораст броја становника забиљежен је у надморском нивоу 141-160 метара, у којем је смјештен град Добој. За подручје Добоја и околине карактеристично је да становништво напушта сеоска насеља смјештена на побрђу и планинским просторима и настањује се у насељима насталим најчешће уз саобраћајнице, по дну ријечних долина. Такође, становништво напушта дијелове насеља на вишим надморским нивоима и гради куће у нижим заравњеним просторима.
БРОЈ СТАНОВНИКА ОПШТИНЕ ДОБОЈ
ОД 1948. ДО 1981. ГОДИНЕ
Из претходне табеле видљиво је да је у периоду од 1948. до 1981. године, дошло до интензивног раста укупног броја становништва.
Посљедњи попис у СФРЈ
Попис становништва од 31. марта 1991. године дванаести је попис становништва Босне и Херцеговине проведен по начелима модерне статистике.
Број становника, 1991. године, повећао се за 41.270 или 67% у односу на 1948. годину, што се може сматрати веома брзим растом у временском интервалу од 43 године.
Ако се посматра рурално становништво, 1948. године, оно је чинило 89% од укупног становништва, да би 1991. године, дошло до смањења броја руралног становништва на 73%, а повећања урбаног становништва, са 11% на 27%.
У свим послијератним пописима становништва, као и у попису 1991. године, одговор на питање о националној припадности уписиван је према слободној изражености припадности народу односно народности грађанина, а што је било у складу са Уставом СФРЈ и СР БиХ.
НАЦИОНАЛНА СТРУКТУРА СТАНОВНИШТВА
Подаци о рођеним и умрлим
У посматраном периоду природни прираштај је имао тенденцију раста, да би у периоду од 2000. године до данас, имали негативну слику броја рођених у односу на број умрлих.
Подаци из године у годину показују пад броја рођених који је, 2014. године, мањи за 6 процената од броја рођених 2005. године. Не постоје озбиљне анализе узрока овог проблема.
Резултати пописа, 2013. године
У периоду од посљедњег званичног пописа становништва 1991. године, па све до 2013. године, када је извршен попис становништва, општина Добој није располагала са егзактним показатељима о укупном броју становника на свом подручју, као у осталом и цјелокупно подручје БиХ. Оперативни подаци који су се користили, била је процјена Републичког завода за статистику.
Територија општине Добој је, након потписивања “Дејтонског мировног споразума“, 1995. године, добила нову физиономију и површину. Један дио пријератне територије општине Добој остао је на подручју Федерације БиХ, док су поједини дијелови других пријератних општина припојени општини Добој. Овим промјенама површина општине Добој се повећала на 814 km² у односу на површину из 1991. године, када је износила 684 km², што се у великој мјери одразило и на демографска кретања становништва.
Попис становништва, домаћинстава и станова у Републици Срској и Федерацији БиХ, спроведен је од 1. до 15. октобра 2013. године. Према админостративно територијалној организацији, на територији Републике Српске попис је обављен у 6 градова, 57 општина и 2.756 насељених мјеста.
Према резултатима пописа, на подручју општине Добој, 2013. године, живјело је 77.223 становника, што чини 5,8% од укупног броја становника Републике Српске. Од тога 50.236 становника, или 65%, живи у руралном, а 26.987 становника, или 35%, у урбаном подручју.
У међувремену, 2014. године, дошло је до формирања општине Станари, којој је припала површина од 165km², тако да се данас подручје града Добоја простире на површини од 653 km², на којем живи 69.343 становника. Према етничкој структури, Срби чине 74 одсто становништва, Бошњаци 21 проценат, Хрвати 3, а остали 2 одсто.
Од укупне површине, највећи простор од 202 km², односи се на подручје Требаве, док простор Озрена обухвата површину од 193 km². Крњинско подручје се простире на површини од 173 km², територија Вучијака износи 68 km², a урбано градско подручје Добоја се простире на површини од 17 km². На смањење броја становника, у односу на 1991. годину, највише су утицала миграциона кретања као посљедица ратних дешавања и пад броја рођених на подручју града Добоја.
Пише: проф. Војо Стјепановић
Фото: РТВ Добој
Извор: РТВ Добој
