У овом поглављу представљамо Исламску вјерску заједницу, као једну од најмногољуднијих вјерских заједница у Добоју. Податке о историјату, структури организовања и начину обављања вјерске мисије Исламске заједнице у нашем граду уступио је Адил еф. Рудановић, имам Доње џамије у Добоју.

Историјат Исламске заједнице на подручју Добоја везује се за развој самог мјеста – града Добоја. Османска империја у новоосвојене државе, па и у БиХ, доноси своју културу живљења, као и властита архитектонска рјешења.Тако је уз саму Градину подигнута прва добојска џамија, око које се развила Чаршија, 1521. године, а саградио ју је султан Селим I. Она и данас носи назив по свом градитељу – Селимија џамија.

Формирање Исламске заједнице

Све до доласка Аустроугарске у Босну и Херцеговину, 1878. године, није се постављало питање правног положаја или организирања посебне установе која би се бринула о вјерским питањима муслимана. До тада се Босна и Херцеговина налазила у оквиру Османског царства, у коме се организационо јединство муслимана огледало у привржености исламским прописима, а то јединство муслимана симболизирано је кроз институцију халифе као духовног стожера муслимана.

Доласком Аустроугарске у Босну и Херцеговну, вјековима устаљени облици организирања вјерских послова се распадају, а Ислам више није државна религија коју држава помаже као што је то био случај у вријеме Османске управе. Такође, улема и вјерски кадар губи улогу и значај који је некада имао у држави и суочава се са новим, до тада непознатим, питањма и проблемима. Аустроугарска суставно настоји потпуно одвојити муслимане у Босни и Херцеговини од Истанбула као њихове духовне матице. 

Исламска заједница у БиХ је једина организована Исламска заједница у Европи, чија организација почиње доношењем првог свеобухватног законског акта – Статута за аутономну управу исламских вјерских и вакуфско-меарифских послова у БиХ, којег је, 15. априла 1909. године, санкционисао цар Фрањо Јосиф. Овај статут је настао као посљедица снажног отпора и сталног борбеног става и нерасположења према Аустроугарској, којим се стекао аутономни статус Исламске заједнице. Даљи нормативни развој Исламске заједнице текао је овим током:

– 31. јануара 1930. године донесен је Закон о Исламској вјерској заједници Краљевине Југославије;
– 25. марта 1936. године донесен је Устав Исламске заједнице Краљевине Југославије;
– 26. августа 1947. године донесен је Устав Исламске вјерске заједнице ФНРЈ;
– 5. новембра 1969. године донесен је Устав Исламске вјерске заједнице СФРЈ;
– 8. априла 1993. године донесена је Уставна одлука Исламске заједнице у Босни и Херцеговини. Распадом СФРЈ Босна и Херцеговина је призната као самостална држава, те се овом уставном одлуком преуређује Исламска заједница у новом државно-правном оквиру;

– 26. новембра 1997. године донесен је Устав Исламске заједнице у Босни и Херцеговини;

– 26. април 2014. године  Сабор Исламске заједнице у Босни и Херцеговини одржао је  у Сарајеву 8. редовну сједницу на којој су усвојени амандмани на Устав Исламске заједнице и донесена одлука о проглашењу амандмана.

Џамија Селмија у Добоју

Структура Исламске заједнице

Исламска заједница у Босни и Херцеговини током свога историјског развоја имала је различите форме и облике организирања и устројства. Такође, провођењем бројних реорганизација те су структуре мијењане или су попримале другачије облике, понекад су неке укидане и формиране нове. Међутим, неке од њих преживјеле су све ове промјене и чине већ традиционални оквир и форму устројства Исламске заједнице.

Поједине структуре су сложене и у себи садрже више организационих цјелина и јединица. Овдје ћемо у темељним назнакама приказати данашње устројство и организацију Исламске заједнице. Кренут ћемо од најнижих организационих јединица Исламске заједнице:

– Џемат и Меџлис,

– Муфтијство, односно Мешихат,

-Сабор, Реису-л-улема, Вијеће муфтија, Ријасет и Уставни суд, као највиши органи Исламске заједнице, са сједиштем у Сарајеву.

Доња џанија „Трњак“

Џемат већ традиционално у структури Исламске заједнице представља темељну, основну и најмању организациону јединицу. Кроз џемат муслимани остварују основна вјерска права, обавезе и проводе различите активности. Сваки џемат има џамију, месџид или предвиђени простор за обављање намаза и вршење других вјерских активности, те имама који  је запослен, који предводи вјерске активности, брине се о одгоју и вјерском поучавању својих џематлија, посебно одржавању вјерске поуке за дјецу и млађе нараштаје. Џематски имам обавља џума намазе, клања бајраме, предводи џемат приликом обављања осталих дневних намаза, брине се о одржавању вјерских свечаности. Такође, контакти и сусрети са џематлијама, праћење актуелне проблематике на подручју џемата и старање о извршавању исламских прописа и дужности, тумачење вјерских ставова и питања спада у дјелокруг рада и активности имама.

Меџлис је виша локална организациона јединица Исламске заједнице која у правилу обухвата најмање седам џемата који чине једну цјелину. Обично се границе једног меџлиса поклапају са административним границама једне општине. Има статус правног лица. На подручју једног меџлиса надзор над извршавањем вјерских послова и кординацију рада са другим имамима у надлежности је главног имама. Према томе, главни имам се брине о вјерском животу на подручју меџлиса и одговоран је за рад имама, хатиба и муалима.

Прије рата 1992-95. године, тадашњи Одбор Исламске заједнице Добој се простирао на подручју једне општине Добој, који је обухватао подручје од 691 км². Тај простор сада припада општинама Добој, Добој-Исток, Добој-Југ и Усора па се тако данас, МИЗ Добој простире на четири општине. Прва од ових општина се налази у Републици Српској , док се остале три налазе у Федерацији БиХ. Током посљедњег рата срушено је 18. џамија. Све џамије су обновљење, а саграђене су и нове. МИЗ Добој данас броји 29. Џемата и 32 џамије.

Основна мисија је  пружање услуге вјерницима муслиманима у задовољавању њихових потреба. То је најзначајнија институција муслимана – Бошњака у Добоју, због чега је свакодневно на располагању грађанима Добоја, нарочито повратницима.

Ентеријер џамије

Џемати на подручју Меџлиса ИЗ Добој

На територији Меџлиса Исламске заједнице Добој, као правног лица ИЗ, налази се 29 џемата, са 32 џамије: Селимија – град Добој, Трњак – град Добој, Орашје, Миљковац, Макљеновац, Придјел, Поточани, Шеварлије, Сухо Поље, Грапска, Сјенина, Сјенина Ријека, Чивчије, Чајре, Горње Которско, Доње Которско, Бешићи, Мравићи, Матузићи, Алибеговци, Свјетлича, Лукавица Ријека, Фркати, Станић Ријека, Хабибовићи, Поље-Клокотница, Ахимбашићи, Бријесница, Шкребе и Хаџићи.

наставиће се…

Пише: проф. Војо Стјепановић

Фото: РТВ Добој

Извор: РТВ Добој

Prethodni članakPU Doboj: Tokom akcije alkotestirano preko 80% kontrolisanih vozača
Naredni članakDOBOJ: Najuređenije dvorište ZEV-a “Rubin R6/R5” (FOTO)