Складан развој Добоја и његовог окружења, нагла индустријализација, повећање броја институција друштвених дјелатности локалног и регионалног карактера, императивно је захтијевао потребу за кадровима више и високе спреме. Раних седамдесетих година јавила се идеја за отварањем Правног факултета па је, 1972. године, у Добоју оторено одјелење Правног факултета у саставу Универзитета у Сарајеву. Тај подухват је дао изузетне резултате. Са овог подручја велики број полазника успјешно је завршио студије и стекао статус дипломираног правника. Одјељење је радило све до почетка ратних сукоба у БиХ.
Саобраћајно-технички факултет
Одлуком Народне скупштине Републике Српске, 28. јула 2005. године, у Добоју је основан Саобраћајни факултет. Предвиђено је да основни студиј траје 4 године, а одобрени су сљедећи смјерови: друмски и градски саобраћај, жељезнички саобраћај, поштански саобраћај, комуникације и логистика.
У школској 2005/06. факултет је започео упис на два смјера и то: за стицање звања дипломирани инжињер жељезничког саобраћаја и дипломирани инжињер друмског саобраћаја. У истој школској години Саобраћајни факултет уводи Технички одсјек за студиј првог циклуса /3 године/ који представља континуитет наставе започете на Вишој техничкој школи и то: машинска студијска група са смјеровима производно машинство и индустријски инжињеринг, те електротехничка студијска група са смјеровима електроника и аутоматика и електротехничко инжињерство, као информатичка студијска група са два смјера – програмирање и информационе технологије и рачунари. Увођењем новог одсјека, факултет мијења назив у Саобраћајно-технички факултет.
Слобомир П. Универзитет
Први приватни универзитет на овим просторима основали су брачни пар Мира и Слободан Павловић, бизнисмени из Чикага у чијем саставу се налази шест факултета у Слобомиру и Добоју.
Факултет за економију и менаџмент, Факултет за информационе технологије, Правни факултет са Општим одсјеком и Одсјеком за општу безбједност, Пореска академија, Филолошки факултет и Академија умјетности, са Одсјеком за дизајн и графику, Одсјеком за општу музичку педагогију и Одсјеком за драмску и филмску умјетност.
Предавачи на универзитету су професори и научни радници са Београдског, Новосадског и Бањалучког универзитета. Привилегија студената Слобомир П. Универзитета је и могућност да наставу на неким предметима прате и у реализацији иностраних професора са америчких универзитета.
Студентима су на располагању модерно опремљене учионице са свим потребним училима, информатичке лабораторије, библиотека, рачунари, интернет, сала за рекреацију и ресторан. Студенти могу обављати стручну праксу у компанијама породице Павловић и тако стицати нова практична знања, а најбољима се омогућава одлазак у иностранство.
Према томе, Слобомир П. Универзитет представља савремену и модерну високообразовну установу високог ранга у међународним оквирима.
Висока пословно-техничка школа
Високу пословно-техничку школу у Добоју основао је, 2010. године, бизнисмен Урош Круљ, уз дозволу за обављање дјелатности високог образовања од стране Министарства просвјете и културе Републике Српске.
Школа реализује четири лиценцирана студијска програма: пословна економија, безбједносни менаџмент, технички менаџмент и информатика.
Школа у свом саставу има Центар за међурелигијску сарадњу и Центар за образовање одраслих у склопу кога је основала Академију варења. Школа посједује своју властиту издавачку дјелатност.
Предсједник Сената је професор доктор Срећко Новаковић, а директор школе је др Ладин Гостимировић.
Институт за економију
У Добоју је, 1978. године, на иницијативу Скупштине општине Добој и Основне привредне коморе, основан Институт за економију.
Тиме је Добој и његово окружење добило институцију, чијим су се радом прошириле и побољшале истраживачке развојне активности. Успјех је био већи тим више што је Институт својим радом био увезан са Тузланским универзитетом и ослоњен на универзитетске кадрове.
Након завршетка ратних сукоба у Босни и Херцеговини, 1996. године, Институт је поново активирао свој рад и регистровао се као самостална институција. Свестрану подршку у континуитету Институт је добио од Привредне коморе регије Добој и тадашњег Извршног одбора општине Добој. Од тада па до данас, преко свог кадровског језгра Институт је окупио одговарајући научно-стручни кадар на пословима израде различитих пројеката. Један од значајнијих пројеката био је рад на попису и процјени ратних штета на подручју општине Добој.
Добој је ријетка општина која има такву документацију. Институт је посредством Дирекције за приватизацију РС био интензивно укључен на пословима израде приватизационе документације на подручју цијеле добојске регије. Значајан посао била је израда планова за регулацију саобраћаја у Добоју, Дервенти и Броду. Институт је урадио и велики број различитих студија програма, оцјена, експертиза, процјена и вјештачења, те оцјене солвентности предузећа и давање приједлога за превазилажење таквих стања, са посебним акцентом на предузећа у стечају.
Пише: проф. Војо Стјепановић
Фото: РТВ Добој
Извор: РТВ Добој
