Народ добојске општине дочекао је ослобођење, 1945. године, измучен и сиромашан, са тешкоћама које су пратиле цијелу земљу. Привреда и ванпривреда биле су уништене. Рат је био суров у свим сегментима: у политици, привреди и друштвеним дјелатностима.
С промјеном друштвено-политичког система и стварањем нове Југославије, народна власт, уз масовну подршку народа, стварала је климу великог покрета за обнову земље. Полет и ентузијазам масовно су захватили цијелу земљу. У том погледу на подручју добојског региона са отварањем пруге Шамац – Сарајево 1947. године и омладинске пруге Добој – Бања Лука 1950. године, створена је додатна клима рада и стварања у свим областима живота.
Заштита и унапријеђење здравља народа добили су нове шансе. За потребу омладинских радних бригада основане су здравствене амбуланте са одговарајућим кадровима и опремом, а потом је основана и Омладинска болница у Добоју. У оквиру омладинских амбуланти , као и у болници, многи грађани Добоја и шире околине, користили су услуге здравствене заштите, лијечени су и оспособљавани за рад.
Иако кадровски малобројни, са оскудном медицинско-техничком опремом и оскудним медицинско-хемијским средствима, здравствени радници, потпомогнути мјесним, градским и среским властима, кренули су у прве послијератне санитарно-хигијенске и превентивне акције. Изведена је санација насељених мјеста, водних објеката, школа, угоститељских објеката, жељезничких станица и других јавних објеката. Спроводиле су се масовне вакцинације становништва па је тако започела борба против шуге и вашљивости.
Формирање Санитарно-епидемиолошке станице
Непосредно послије рата, већ тада по систему приоритета, у години 1945. хигијенско епидемиолошке прилике становништва на подручју овог краја привукле су на себе одговарајућу друштвену пажњу реализовану кроз одлуку о формирању Санитарно-епидемиолошке станице (СЕС) у Добоју. То је уједно био почетак организованог стручно медицинског праћења, детекције, превенције и санације опасности које проистичу из ризика од масовног разболијевања.
Кадровски оспособљена и материјално ојачана Санитарно-епидемиолошка станица је, 1955. године, прерасла у Хигијенски завод.
Одзив народа био је изнад свих очекивања. Међутим, лијечење обољелих задавало је много проблема. Недостатак потребног броја љекара и другог медицинског особља и слаба опремљеност, све су више отежавале збрињавање и лијечење обољелих па су, уз велике тешкоће, болесници упућивани у Тузлу, Бању Луку и Зеницу.
Кориштење омладинске болнице била је једина могућност, али недовољна. Завршетком омладинских радних акција одлучено је да се Омладинска болница преда на кориштење општини Добој. Тако је, уз ангажовање Градског народног одбора, Министарства здравља Владе БиХ, 9. марта 1952. године, отворена Општа болница Добој, капацитета 90 болесничких кревета. Отварање Опште болнице Добој имало је даљи снажан утицај на развој примарног нивоа здравствене заштите на општини Добој кроз нове организационе форме.
наставиће се…
Пише: проф. Војо Стјепановић
Фото: rtvdoboj.org
Извор: РТВ Добој
