Ловачко удружење у Добоју основано је 1945. године, а до 1950. године носило је назив “Чапља”. Према писаним документима, видљиво је да је у вријеме оснивања, 1945. године, у Добоју било активно само 11 ловаца, а прво друштво су основали: Војо Вуковић, који је био и први предсједник, те Никола Краљевић, Емин Харлаковић, Фрањо Хмура и Фрањо Мајетић.
Године 1950. у Добоју је основано Ловачко друштво „Преслица“, и под тим именом је дјеловало све до посљедњег рата у БиХ. У то вријеме дјеловала су посебно ловачка друштва у Осјечанима и у Подновљу, која су престала са радом гашењем тадашњих општина и припајањем општини Добој.
Та година занимљива је и по томе што се тада први пута почела ловити висока дивљач, прије свега срнећа дивљач коју су имали право одствријелити само заслужни ловци са посебним одобрењем. Ловци тада нису посједовали ловачке карабине него су их на реверс посуђивали од милиције. У сачуваним писаним документима стоји да је првог срнадаћа одстријелио Војо Вуковић, 1950. године, на Бецњу, садашњи ловни ревир Требава. Сви тадашњи ловци морали су, 1952. године, полагати ловачки испит, а до 1961. године добојско друштво бројало је свега стотину ловаца.
За 1955. годину везано је оснивање добојске Фазанерије „Баре“. У Почетку су се фазански пилићи производили на примитиван начин, а данас, годишња производња фазанерије је 20.000 фазанских пилића. Поред обогаћивања властитог ловишта, фазански пилићи се продају ловачким удружењима широм Републике Српске, БиХ и Србије.
Од оснивања ловачког друштва у Добоју, 1945. године, дужност предсједника су обављали: Војо Вуковић, Нурија Смаилбеговић, Којо Јотић, Митар Митровић, Војо Радишковић, Светозар Николић, Јозо Стојанац, Раде Вујић, Живко Илић, Зулфо Ћирић, Богдан Николић, Боро Цвијановић, Крунослав Лукић, Милован Васиљевић, Недо Марковић, Војо Нарић, Раде Софренић и актуелни предсједник Ведран Божичковић.
Прије избијања посљедњег рата у БиХ, ловачко друштво у Добоју бројало је 1.450 чланова, а током рата лов је био суспендован. Тек 1995. године група ловаца: Боро Цвијановић, Војо Нарић, Славко Стојаковић, Недо Марковић, Мирко Дачић, Брацо Николић и Никола Брковић, покрећу иницијативу за обнављање рада ловачког удружења. На првој скупштини, 1996. године, удружењу је дато име “Фазан”, а за првог предсједника друштва изабран је Крунислав Лукић, док је лововођа био Славко Стојаковић.
Према подацима о плаћеној чланарини за 2020. годину, ЛУ „Фазан“ Добој броји 936 ловаца организованих у 26 секција, и једно је од највећих ловачких удружења у Републици Српској. Газдује површином од 65.633 хектара, од чега је 61.623 хектара ловна површина.
Ловиште добојског удружења чини простор уз ријеке Босну, Спречу и Усору, те планине Озрен, Требава, Вучијак и Крњин. Ови простори природно су станиште за срнећу дивљач, зеца, фазана, пољску јаребицу, препелицу и шљуку, а од незаштићене дивљачи ловиште обилује дивљом свињом, лисицом, јазавцем, куном и дивљом мачком. Ловиште је брдског типа, надморске висине од 118 до 917 метара, а подијељено је на пет ловних ревира: Озрен: Бољанић, СОТ Осојница, Текућица, Придјел, Липац, Пакленица и Брезици, Требава: Горња Палежница, Доња Палежница, Кожухе, Осјечани, Осјечанске Чивчије, Костајница, Бушлетић и Зелиња, Крњин: Љескове Воде, Грабовица, Станови, Кладари, Шешелије, Путниково Брдо, Велика Буковица, Которско и Вучијак: Мајевац и Подновље.
Добојско Ловачко удружење „Фазан“ организатор је највеће ловно-туристичке манифестације у БиХ „Вучији дани на Озрену“. Прва манифестација под називом „Хајка на вука“ организована је 2001. године, у којој су учествовали углавном ловци Ловачког удружења „Фазан“ Добој. На Бељевницама у Горњој Пакленици окупило се око 250 ловаца, највише из Пакленице и Брезика, с циљем да одстријеле вука, а потом, уз пригодно дружење, означе крај ловне сезоне.
Број учесника ове манифестације растао је из године у годину. Надалеко се прочула прича о љепотама Озрен горе, о добрим домаћинима и изванредној организацији ловачког дружења. До 2007. године, број учесника се попео на хиљаду, а међу њима стижу и гости из бивших југословенских република. Тада је добила статус највеће ловачке манифестације у БиХ.
Наредних година број учесника није „падао“ испод хиљаду. Одстрел вука као предатора, полако се помјера у други план, а манифестација све више поприма туристичка обиљежја, односно, карактер смотре или својеврсног саборовања ловаца БиХ и региона.
Поред ове манифестације Ловачко удружење „Фазан“ сваке године организује лов на фазане, за своје пословне пратнере, госте и купце фазана из Фазанерије „Баре“.
Крајем фебруара, ловци на Ловном ревиру Крњин сваке године организују лов лисице погоном, те на тај начин и званично прославе затварање ловне сезоне, а на Ловном ревиру Вучијак организује се „Шакалијада“, лов на шакала.
Добојски ловци редовно узимају учешће на сајмовима лова, гдје излажу своје ловачке трофеје и експонате.
Обогаћивањем ловишта уношењем нових врста дивљачи, као и градњом ловно-привредних објеката на терену, као што су гатери за дивље свиње, стална прихватилишта за фазанске пилиће, хранилице за дивљач, високе чеке… лов на нашим просторима постаје најзначајнија туристичка атракција, а самим тим и значајна привредна дјелатност у коју држава не улаже никаква средства. Наиме, ловачка удружења су најбројнија удружења грађана, а финансирају се искључиво од сопствене чланарине и дјелатности којима се баве.
Пише: проф. Војо Стјепановић
Фото: rtvdoboj.org
Извор: РТВ Добој
