Иако монтажна зграда, по својој конструкцији за тадашње прилике то је био објекaт који је пуних петнаест година одговарао својој намјени. У то вријеме Добој постаје срески административни, привредни и образовни центар цјелокупне добојске регије. Налазећи се на раскрници путева, с повољним географским положајем, Добој постаје највећи жељезнички чвор у БиХ и један од највећих у Југославији, тако да уз путну мрежу, кроз Добој свакодневно пролази око 10.000 путника.
У Добоју живи 21.337 домаћинстава у 70 насељених мјеста, од чега на подручју града 5.111, a број запослених у сталном је порасту, тако да је крајем шездесетих година износио преко 13.000 у привреди и преко 3.000 у области ванпривреде. Школска мрежа обухвата преко 50 основних школа са више од 400 одјељења и преко 14.000 ученика. Ту су и средње школе и школски центри са преко 4.000 ученика.
Порастом броја становника јавља се све већи број корисника здравствене заштите, на што утиче и стицање нових навика у здравственој култури код кориштења здравствене заштите, па је Дом здравља постао нефукционалан за нарасли број ових потреба, због чега је урађена студија опраданости изградње новог објекта. Реализаију овог пројекта додатно је убрзала поплава већих размјера која је задесила Добој, 1965. године.
Посљедице ове природне непогоде и оштећења на објектима биле су таквих размјера да су за наставак рада могли добити само привремену дозволу па је одлучено да се, уз помоћ средстава из Републичког инвенстиционг фонда и кредитних средстава, започне изградња новог Дома здравља, 1965. године.
Поводом Дана побједе над фашизмом, 9. маја 1967. године, отворен је нови Дом здравља са корисном површином од 3.893 квадратних метара, што је било довољно да се могу задовољити потребе за адекватном здравственом заштитом за 50.000 становника.
наставиће се…
Пише: проф. Војо Стјепановић
Фото: rtvdoboj.org
Извор: РТВ Добој
