Код народа који су упражњавали лов, постојала је повезаност ловачких обичаја са вјерским обредима, религиозним светковањем и благочашћем. Код хришћана постоји вјеровање у двојицу заштитника или патрона лова –светог Евстатија и светог Хуберта.
У животопису великомученика св. Евстатија налазимо да се звао Плакида и да је живио у Риму, 70 – 120. године послије Христовог рођења. Био је страствен ловац и војсковођа у вријеме цара Тита и Трајана.
Легенда кеже да, полазећи у лов на хришћански празник Велики петак, наиђе у шуми на јелена. Божијом промисли појави му се свијетао крст међу роговима јелена, и дође му глас господњи да оде свештенику хришћанском да се прекрсти.
Плакида послуша и прекрсти се, заједно са женом и два сина. На крштењу доби име Евстатије, због чега касније бива бачен у огањ заједно са цјелокупном породицом. Већ у трећем вијеку по Христовом рођењу, ловци хришћански почели су славити св. Евстатија као заштитника лова и тако до данашњих дана.
Да би, 1817. године, угостио њемачког цара који је дошао у Земун, кнез српски Милош Обреновић пише писмо пожешкој нахији, гдје тражи да му се за гошћење цара допреми „десет живих срна, три жива јелена и десет морских кокошака.
Дакле, ловило се одувијек и ловиће се увијек, јер је лов уживање које почива на најплеменитијем људском осјећању – љубави за очувану и слободну природу у којој се води рачуна о заштити дивљаачи.
(Наставиће се)
Фото: проф. Војо Стјепановић
Пише: проф. Војо Стјепановић
РТВ Добој
