Vijesti

ДОБОЈ КРОЗ ВИЈЕКОВЕ – XV дио – Развој поштанског саобраћаја (ФОТО)

У доба владавине османске државе јављају се први облици функционисања  поштанске службе.  Први преносиоци  порука су били курири, гласници, татари и трговци кириџије.  У прво вријеме нису биле уређене поште нити су били тачно одређени  правци и вријеме слања пошиљки, али је Добој био  транзитни простор за пренос вијести између Европе и Османског царства.

На захтјев Француске, чији је утицај на Балкану био веома велики, успостављена је тзв. „Француска пошта“ због трговине памуком. Успостављају се поштанске станице „мензилхане“, које су биле удаљене једна од друге толико да се пут може прећи за дан јахања.  Налазиле су се на главним поштанским путевима, али нема података о таквој станици у Добоју. У првој половини 19. вијека, успостављена је прва приватна пошта. У периоду од 1838. до 1848 . године, сарајевски трговац Шпиро Рајковић, добио је концесију за пренос поштанских пошиљки од Сарајева до Брода и обратно. Преношене су разне пошиљке,  укључујући и новац, али је поштарина била веома висока.  Претпоставља се, с обзиром на положај на раскрсници путеваи, да се и Добој налазио на овој линији поштанске службе и да је постојала поштанска станица, иако о томе нема писаних трагова.

У аустроугарско доба, за почетни период окупације било је потребно организовати пријем, транспорт и доставу писама, новина и новчаних пошиљки за потребе војске. Прво су формиране тзв. ратне поште које су, након скршеног отпора, прерасле у војне поштанске службе да би, 15. октобра 1878. године,  била отворена поштанска станица у Добоју, уз војни логор на жељезничкој станици. Касније, када је сломљен отпор и формирана власт, аустроугарска дозвољава  и цивилном становништву  да користи услуге ратних пошта.  Изградњом пруге Брод-Сарајево  поштанске пошиљке су превожене жељезницом. Писма на линији Брод-Добој, дужине 83 км,  путовала су 13 часова. Доступност  поште домаћем становништву била је веома тешка јер је службени језик био њемачки, а мало га је ко од домаћег становништва разумио.  

Пошта у Добоју, 1879. године

Током аустроугарске владавине, поштански саобраћај је знатно модернизован. Уведени су поштански сандучићи, знатно је интензивирана издавачка дјелатност поштанских марака, а врста поштанских услуга веома проширена. Било је могуће обављати поштанске услуге које су предвиђале пренос  свих врста писама, слање пакета, уплате и исплате штедних улога, продаја и транспорт новина и часописа. Први пута, у аустроугарско доба, на поштанској марки, вриједности једног крајцера,  појављује се слика Добоја  са старим градом, што је веома значајно за град Добој јер је представљен дио његовог културног идентитета.

Добој први пута на поштанској марки

Уочи Првог свјетског рата развијала се и телеграфска служба па је и Добој био укључен у телеграфски саобраћај међу 196 мјеста у БиХ.  У Добоју је, већ у септембру 1878. године, успостављена прва телеграфска станица.  Постојале су везе са Бечом, Будимпештом, Грацом, Дубровником,  Ужицем, Загребом, Осијеком, Сплитом и Цариградом.

Од 1898. године, као конкуренција телеграфу, појављује се телефон који је у почетку био ограничен на оквире мјесног саобраћаја. Телефон је у употреби био само за потребе војске и администрације. Подаци о претплатницима и броју телефона у Добоју нису познати.

Након Великог рата и успостављања Краљевине Југославије, Босна и Херцеговина је, у односу на друге крајеве, имала развијену мрежу поштанског, телеграфског и телефонског саобраћаја, који је постојао и у Добоју. Мрежа  телефона је ишла дуж путева и пруга  изнад земље на стубовима. Развој поштанског, телеграфског и телефонског саобраћаја заустављен је за вријеме Другог свјетског рата.

Прва пошта, након Другог свјетског рата,  отворена је у Девеџића кући, која и данас постоји на углу улица Војводе Степе и Војводе Мишића. У тој згради је постојала и индукторска телефонска централа. Касније, послије изградње хотела, гради се садашња  зграда поште у Улици Светог Саве, 1960. године.  У  згради се налазила аутоматска  телефонска централа која је имала 500 бројева и 527 претплатника , да би 1970. године,  било пуштено још 500 нових бројева. До 1991. године, поред главне поште, отворене су још три поште у Ћупријској улици, Старом граду и на Усори.

Зграда у којој је била пошта, 1945. године

Развој поштанског саобраћаја је пратио тренд развоја града и технолошка достигнућа у сфери телекомуникација. Већ 1980. године,  гради се нова зграда аутоматске телефонске централе (данас зграда Телекома), која је располагала са нових 4.000 бројева . Тако је Добој имао могућност за укупно 5.000 телефонских прикључака.

 Колектив поште, 1950. године

На градском тргу је постављена прва јавна телефонска говорница, а убзо и у другим дијеловима града: код  зграде поште, на тргу код „Борова“, на жељезничкој станици, на аутобуској станици, у кругу болнице, на старој станици узане пруге и на Усори. Град Добој постаје поштански центар  у Босни Херцеговини.  На жељезничкој станици је изграђен поштански центар за пријем, отпрему и контролу  пошиљки.  Са развојем телефонског саобраћаја у Добоју је изграђена главна телефонска централа која је повезана са транзитним центаралама  у БиХ и даље са свијетом.

Пошта у Добоју, 2016. године

Развој телефонског саобраћаја и мреже мобилних телекомуникација  је настављен и даље тако да данас, у граду и око града, постоје базне станице мобилне телефоније. Број телефонских претплатника је повећан на неколико десетина хиљада. Град Добој је и даље поштански центар у Републици Српској и БиХ. Извршена је модернизација телефонског саобраћаја уградњом нове телефонске централе која је омогућила неограничен број телефонских разговора са читавим свијетом.

Развијен је телефонски саобраћај путем бежичне мобилне телефоније. У посљедњих десетак година, око града је на доминантним котама,  лоцирано на десетине базних станица мобилне телефоније, за потребе сва три мобилна оператера у Босни и Херцеговини.  У Добоју има више мобилних корисника него становника. Поред стандардног поштанског саобраћаја пошта сада нуди и услугу  система електронске поште преко стабилних телефонских линија, као и мобилних телефона. 

Поштанска марка поводом 600  година Добоја, 2015. године

Данас добојска пошта послује као радна јединица у саставу јединственог Предузећа за поштански саобраћај Републике Српске а.д. Бања Лука, под називом „Поште Српске“. Добојска поштанска радна јединица пружа услуге на подручју седам општина: Добој, Брод, Дервента, Модрича, Теслић, Петрово и Вукосавље, а опслужује око 222.000 становника, односно, 64.246 домаћинстава. Грађанима је на услузи 137 шалтера у 46 јединица поштанске мреже.

У поводу 600 година од првог помињања имена Добој, предузеће „Поште Српске“  је издало поштанску марку са  сликом добојске тврђаве као симбола града. Мотив добојске тврђаве налазио се на поштанској марки и 2009. године.

Пише: проф. Војо Стјепановић

Фото: РТВ Добој

Извор: РТВ Добој

Prikaži više

Povezani članci

Back to top button
Close