Vijesti

ДОБОЈ КРОЗ ВИЈЕКОВЕ – XXXIII дио – Вјерске заједнице – III дио – Јеврејска заједница и Жупа Добој (ФОТО)

Први трагови јеврејства на овим просторима датирају још из другог вијека нове ере. Међутим, масовније насељавање Јевреја историја биљежи послије шпанске инквизиције, 1492. године, а најстарија Јеврејска општина у БиХ је формирана у Сарајеву, 1567. године.

Јеврејска општина Добој формирана је 1871. године и од тада дјелује и ради до данашњих дана. Поред Јеврејске општине, Добој је и сједиште Јеврејске заједнице Републике Српске.

Прва Синагога у Добоју подигнута је 1874. године. Током Другог свјетског рата, у вријеме нацистичке окупације, Нијемци су Синагогу прво претворили у коњушницу, а потом је срушили, док је 93 одсто јеврејског становништва одведено у логоре из којих се никада нису вратили. Од некадашње Синагоге пронађена су једино улазна врата која су уграђена у данашњу Синагогу у Добоју.

Врата добојске синагоге из 1874. године

У БиХ данас дјелује пет јеврејских општина, а Добој је једини град у Републици Српској којег, поред других вјерских објеката, краси и јеврејска Синагога. Овакав вјерски објекат у БиХ постоји још само у Сарајеву.

Кроз историјски развој Добоја Јевреји су оставили неизбрисив печат свога живота и рада. Дали су немјерљив допринос у развоју привреде, културе, здравства, трговине и занатске дјелатности. Јеврејским капиталом основана је прва Фабрика шећера на Усори, 1891. године, први добојски љекар био је Јевреј Симон Леви, доктор Рихард Скутески основао је прво пјевачко друштво у Добоју, 1927. године, а његова супруга била је прва добојска медицинска сестра.

Први ветеринар који се помиње у историји Добоја био је Леополд Калц, 1920. године, док су браћа Песах први добојски трговци који су отворили робну кућу. Јевреји су били власници и прве добојске банке и штампарије, а први адвокат у граду био је Јевреј Емил Рубинштајн.

Током посљедњег грађанског рата у БиХ чланови Јеврејске заједнице у Добоју нису се активно бавили политиком, али су се укључили у прикупљање разних врста хуманитарних помоћи коју су дијелили онима којима је била потребна, не гледајући на вјерску, националну или другу припадност.

Данас је Јеврејкска општина Добој малобројна заједница у односу на друге конфесије, али активно дјелује и ради на очувању идентитета, културе и традиције свога народа, те развијању пријатељстава са другим народима.

Жупа Добој

Жупа Добој основана је 1896. године. Благопокојни надбискуп Јосип Стадлеру видио је да градић Добој постаје средиште цијелога краја. Због развоја индустрије, јер је Аустроугарска на Усори у Добоју отворила шећерану, у Добој се почело досељавати мноштво људи из цијеле Монархије, посебно из дијелова Хрватске. Тако се указала потреба за оснивањем нове жупе јер је Жупа Сивша, којој је до тада територијално припадало ово подручје, била предалеко. Колико је одлука била исправна показују подаци из 1910. године, када је посвећена-отворена новосаграђена жупна црква. Те године је у Жупи Добој било 1.900 католика.

Жупна црква Пресветог Срца Исусова у Добоју

До 1935. године, Жупа је била посвећена светој Кристини, дјевици и мученици. Тада патрон постаје Пресвето Срце Исусово. Све до 1945. године у Жупи су дјеловала многобројна католичка, али и хрватска друштва. Године 1941. отворена је, дуги низ година грађена, зграда Хрватског католичког дома. Комунистичке власти су је одузеле и у њој се сада налази Музеј. Био је одузет и сам Жупни уред, гдје је био смјештен Суд за прекршаје, али је у међувремену враћен првобитној намјени, као и 30.000 m² земљишта у власништву Цркве.

Сваки од три рата која је Жупа преживјела (два свјетска и овај посљедњи) оставила су тешке посљедице на живот Хрвата католика. Раздобље комунизма такође је оставило тешке посљедице, јер се Добој, уз сав други развој, претварао у сједиште разних служби. Многи свештеници осуђени су на дугогодишње казне затвора.

Но, права несрећа догодила се посљедњим ратом. Године 1991. Жупа је бројила преко 4.000 вјерника, Хрвата католика. Већи дио њих је избјегао, а немали број је и погинуо. Жупна црква као и углавном сви сакрални објекти у Жупи су потпуно уништени. Жупа сада броји око 800 вјерника. Око 500 их је у самом граду Добоју (већина их је све вријеме рата била ту); 300 вјерника – повратника је у насељу Макљеновац, у општини Усора, док мањи дио вјерника живи у Грачаници.

Нова жупна црква почела се градити 2001. године, на мјесту гдје је готово 100 година стајала стара црква, срушена 1992. Њена градња је већим дијелом завршена 2005. године, кад је и посвећена. Саграђена је добротом многих.

Иако је десеткована, с битно промијењеним околностима, добојска жупа живи под божанском заштитом Пресветог Срца Исусова.

Пише: проф. Војо Стјепановић

Фото: Александар Томанић, ТВ Добој

Извор: РТВ Добој

Prikaži više

Povezani članci

Back to top button
Close