Вијековима дуго израстање мале и неугледне босанске касабе под старом тврђавом у градско насеље, остављало је и трагове извијесног културног живота. Богат изворни фолклор (ношња, пјесме и игре, нарочито из околних села) очувао је врло живописне трагове људског духа, вјечно топлу човјекову наду изговорену у мукотрпној збиљи уз примитивно рало и плуг. На крчевинама стољетних шума с обје стране Босне, Усоре и Спрече, у тишини своје туге и радости, човјек је дјељао шаргију, својеврстан жичани инструмент, којим се још увијек у овом крају прекраћују дубоке сњежне ноћи и оглашавају радости прољетних светковина.
Премда су документи о културном животу града доста оскудни, бројни материјални споменици очигледно су свједоци његовог постојања у разним епохама. Сачувани су подаци о раду више оркестара и културних друштава у предратном Добоју, а у сјећању старих Добојлија још увијек су врло живе многе пригодне забаве, па чак и позоришне представе. Многи још памте предратно извођење Нушићеве комедије, којем је присуствовао и сам писац.
У посљедњих неколико деценија, са општим друштвеним развојем, Добој почиње изграђивати и своју праву културну физиономију. У овом периоду остварени су квалитетно нови односи у области друштвеног организовања културе, установљени реални програми њеног развоја, а саме културне дјелатности доживјеле су брз и свестран развој.
На подручју Општине радило је 13 аматерских културно-умјетничких и културно-просвјетних друштава и шест професионалних институција. Као веома запажена, остала је дјелатност Аматерског позоришта „17. април“ из Добоја, које је добило значајна признања на републичким и југословенским смотрама, као и рад културно-умјетничких друштава у Добоју, Которском, Кожухама, Осјечанима, Бољанићу итд.
Од 1951. године у Културно-умјетничком друштву „Исмет Капетановић“ у Добоју активно је радило 2.500 аматера у више различитих секција.
У Завичајном музеју прикупљају се и чувају вриједне збирке о прошлости народа овог подручја, а савремено уређена и опремљена Народна библиотека са више истурених одјељења по селима, постала је једна од основних институција друштвеног живота у Добоју. Посебно мјесто у културном животу општине заузимао је „Априлски културни мозаик“, манифестација коју је организовао Центар за културу Радничког универзитета.
Поред низа кретаивних остварења у позоришној умјетности значајно мјесто у културном животу Добоја представља и књижевно стварање. Дјела неких писаца из Добоја појављују се у издањима познатих издавачких кућа, а на бројним републичким и југословенским књижевним манифестацијама сусрећу се и имена аутора из Добоја. Веома је запажено стваралаштво у вајарству, а на платнима сликара ствара се сликарска традиција овог подручја. И поред недовољне музичке традиције, Добој постаје и мјесто значајних музичких остварења.
Раднички универзитет и Центар за културу и образовање
У Добоју је, 1953. године, основан Раднички универзитет с циљем да припрема раднике за управљаче, а у прво вријеме био је смјештен у згради данашњег Архива. Суочени са ужасном чињеницом да смо имали преко 75% неписменог становништва, убрзано се кренуло са његовим описмењавањем. Организовани су анафалбетски течајеви, курсеви за књиговође, дактилографе, приказивани су руски и наши филмови. У васпитно образовни рад било је укључено преко 200 спољних сарадника. Коначно, 1956. године, Раднички универзитет је пресељен у новосаграђену зграду која је названа Дом културе.
Поред филмске сале, у Дому културе у почетку су образовани одрасли, пољопривредници, дактилографи, књиговође, организовани су курсеви за учење страних језика. Касније су отворени Центар за ванредне студије Педагошке академије Тузла, Виша школа за организацију рада из Новог Сада, Туристичко угоститељска школа Београд, Управна школа за одрасле, и др.
У новосаграђену зграду Радничког универзитета смјештени су: Кино „Партизан“, Народна библиотека (у три просторије), Умјетничка галерија и Аматерско позориште (касније „Театар у магази“).
Од самог почетка била је широка лепеза културних збивања. У Добоју, у то вријеме скоро сваке седмице су гостовали глумци и естрадне звијезде из Београда, Загреба, Сарајева и околних градова Тузле и Бањалуке.
Добојски Центар за културу и образовање
Након затишја због ратних дејстава, 1993. године, одлуком Скупштине Српске општине Добој, основан је Центар за културу и образовање Добој, који ће наставити актвности некадашњег Радничког универзитета, односно, дотадашњег друштвеног предузећа Кино „Партизан“, РО Дом културе и РО Умјетничка галерија Добој.
У Одлуци о оснивању наведене су дјелатности којим ће се бавити Центар, гдје је, прије свега, културно образовна дјелатност:организација концерата народне и озбиљне музике, професиноналне и аматерске позоришне представе и књижевне вечери, издавачка дјелатност, опште и стручно образовање одраслих, школе страних језика, разни курсеви, организовање умјетничких изложби, прикупљање, стручне обраде, чување и систематизовање умјетничких дјела, организација филмских ревија…
За првог повјереника Центра за културу и образовање постављена је Мирјана Шајиновић, предсједница Српског просвјетног и културног душтва „Просвјета“ у Добоју. Убрзо ју је на том мјесту замијенила Милена Панић, да би 1995. године на мјесто директора ове установе био постављен Раденко Круљ, који је на том мјесту остао до 1998. године. Њега је замијенила Јованка Стојчиновић Николић, а Миленко Ђукановић је постављен за директора ове установе 2009. године, гдје је остао до своје смрти, 2012. године. Потом су дужност директора обављали: Новак Радојчић, Војо Стјепановић и Вукосава Софренић. Тренутно је Лидија Жарић вршилац дужности директора ове установе.
Скупштина општине Добој, 1997. године, именовала је Комисију за друштвене дјелатности, која ће дати оцјену стања и предложити неопходне кораке у реафирмацији добојске културе. Састанак чланова комисије сазвао је члан Просвјете, професор Василије Шајиновић. На састанку, су између осталих, били присустни: директорица Музеја у Добоју Добрила Бјелић те Милка Ћосић, Јованка Стојчиновић Николић, Милан Маслић, Љубомир Каишаревић, Милан Поповић и Мирјана Шарчевић. Након дуготрајне расправе, донесени су закључци које је требало да формулишу чланови комисије Добрила Бјелић и Јованка Стојчиновић Николић. Оне су, 23. јуна 1997. године, начиниле извјештај под називом „Стање у области културе“, у којем се, између осталог, каже:
-Годинама нагомилани проблеми у култури, поспјешени ратним условима, свели су ову област испод егистенцијалног минимума. Најоштећенија је зграда Музеја, која је ван функције и чијој се санацији треба дати приоритет. Центар за културу такође je знатно оштећен, што умањује његову функционалност. Зграда библиотеке, и поред неких захвата, није санирана до краја. Зграда Архива знатно је оштећена и нужна је санација.
Имајући у виду да је прије рата дјеловало двадесет и осам културно умјетничких друштава и организација, а данас само два (у Подновљу и у Кожухама) и да су престали са радом: Аматерско позориште, Клуб ликовних аматера, Књижевни клуб „Иво Андрић“, као и то да град нема хора, градског оркестра, умртвељен је рад бројних секција по школама, угашене бројне културне манифестације… може се констатовати да је стање у области културе недопустиво критично.
Као излаз из постојећег стања предложене су активности у седам тачака, између којих је апострофирано да је непоходно спријечити ширење квази-културе (шунда у музици, сликарству, књижевности информисању…).
-Сматрамо упутним оживљавање рада културно-умјетничких друштава, књижевних клубова, позоришта, хора, ликовне колоније и других облика културних активности. Предлажемо да се на почетку сваке године утврди календар значајнијих обиљежавања вјерских, државних, општинских и других празника, како би се сви ствараоци и носиоци културних активности обавезали и благовремено припремили за реализацију програмских задатака, чиме би се избјегла стихијност у припремама и обезбиједила презентација најбољих и највреднијих културних достигнућа, пише у Извјештају о стању у култури из 1997. године.
наставиће се…
Пише: проф. Војо Стјепановић
Фото: РТВ Добој
Извор: РТВ Добој
