Vijesti

ДОБОЈ КРОЗ ВИЈЕКОВЕ – LIX дио – Развој здравствене заштите – XV дио – Здравствена заштита спортиста (ФОТО)

На прагу спортске сезоне у такмичарској 1980. години за бројне спортисте, спортске организације, тренере и судије, за квалитетнији и масовнији спорт у добојској општини, коначно су ријешени проблеми и дилеме око обезбјеђивања здравствене заштите. У оквиру Регионалнг медицинског центра „23. август“ у ООУР-у Основна здравстена заштита почео је са радом Диспанзер за спортску медицину.

У релативно крактом времену у Диспанзеру је те године обављен преглед бројних спортиста. За шефа диспанзера иманован је др Милош Јеремић, специјалиста спортске медицине. Осим организовања превентивних здравствених прегледа у Диспанзеру се обавља и куративни дио заштите на санирању спортских повреда. Тако је већ у 1981. години прегледано и лијечено 4.720 спортиста од болести и повреда стечених приликом спортских активности те обезбјеђивана медицинска и спортска рехабилитација на терену.

Почетком 1990. године Диспанзер спортске медицине пресељен је у нове просторије које се налазе у сутерену Дома здравља. Иако дјелује скоро десет година, овим пресељењем Диспанзер је добио сасвим нове могућности свог рада. Здравствена заштита спортиста је иначе  организваона у оквиру Дома здравља односно Службе медицине рада. Путем два основна облика рада превинтивни и куративни, спортистима се пружају комплетне здравствене услуге. Превентивна здравствена заштита обухвата систематске прегледе читаве популације активних спортиста на подручју добојске регије, затим прегледе лица која се баве спортском рекреацијом, као и надзор над спортским јавним објектима, спортским манифестацијама и слично. Диспанзер је располагао са два љекара специјалисте спортске медицине, једним физиотерапеутом са вишом спремом и два медицинска техничара. Организована су у два тима и то један у превентивној заштити, а други куративна здравствена заштита. Уз нови простор прилагођена је и одговарајућа опрема.  

Ту су двије ординације за функциоанлну дијагностику и медицинске интервенције, затим собе за електро, термо и хидротерапију све са одговарајућом опремом.

Крајем осамдесетих година прошлог вијека  Диспанзер добија нови пословни простор, а тиме и нове садржаје па је тако здравствена заштита спортиста организована у оквиру Службе медицине рада. Осим опреме и кадровски је Диспанзер ојачан па сада превентвни и куративни рад обављају два љекара специјалистe спортске медицине и неколико техничара медицинске и физиотерапеутске усмјерености.

Новоусељени простор обезбјeђује двије ординације за функционалну дијагностику и медицинске интервенције. Ту су и просторије за електро, термо и хидротерапију,  a свака од ових просторија je опремљена савременом медицинском опремом.

др Милош Јеремић – санација спортских повреда

Поред одличне сарадње са спортским организацијима регије, све боља сарадња Диспанзера одвија се и са рекреативно туристичким установама, бањама, лијечилиштима као и другим здравственим установама.              

Период од скоро педесет година  (1953–1995.),  развојни пут Дома здравља Добој кроз све његове организационе облике и промјене, сва тражења и лутања, носи у себи снажан печат ентузијазма, упорности и велике хуманости људи који су у њему радили. У једном времену није било довољно средстава за рад, у неком другом недостајали су стручни радници, у трећем није било довољно простора, али увијек је било животног настојања, чврстог убјеђења да се може и мора боље и даље, вјера да се ради друштвено оправдан и људски користан и одговоран посао. Та унутрашња снага која лежи у људима, радницима Дома здравља, била је специфична његова карактеристика и најваћа његова вриједност чије се нити континуирано провлаче све до данашњих дана.

Због тога је у наставку свог даљег рада и развоја Дом здравља и даље незаобилазна институција примарног нивоа у систему здравствене заштите јер је на тај широки друм изашао зато што су његови раднци  знали, више хтјели, што су могли, били чвршћи и бржи од времена и теорије.          

У наведеном периоду установа је претрпјела значајну материјалну штету у смислу директних ратних разарања и оштећења здравствених објеката, те уништења и отуђења медицинске опреме.

наставиће се…

Пише: проф. Војо Стјепановић

Фото: rtvdoboj.org

Извор: РТВ Добој

Prikaži više

Povezani članci

Back to top button
Close