Šta treba da znate o Svetom Nikoli, najvećoj slavi

Sveti Nikola čudotvorac je izuzetno poštovan svetitelj u srpskom narodu i najčešća porodična slava. Pretpostavlja se da ga obeležavamo od prvih dana nakon primanja hrišćanstva, a zvanično od 13. veka i reformi koje je u pravoslavlju sproveo Sveti Sava.

Procenjuje se da polovina pravoslavaca u Srbiji slavi Svetog Nikolu, dok druga polovina, ide u goste. Sveti Nikola je hramovna i manastirska slava SPC.

Posvećeno mu je više od 600 crkava.

Sveti Nikola je slava nepromenljivog datuma – obeležava se 6. decembra po starom, odnosno 19. decembra po novom kalendaru, na dan kada je 343. godine taj svetitelj preminuo.

Slavi se i 22. maja, u znak sećanja na dan kada su njegove mošti 1096. godine prenete iz Mira u Likiji u tada pravoslavni Bari, u Italiji, i položene u crkvu svetog Jovana Preteče, koja je ubrzo postala stecište hodočasnika. Tri godine potom građani Barija podigli su velelepnu crkvu tom svecu.

Sveti Nikola, arhiepiskop mirlikijski, slavi se i u celom hrišćanskom svetu. Praznuje se kao dečji praznik u zemljama zapadne Evrope, jer tada deca dobijaju poklone ako su bila poslušna. Zaštitnik je grada Amsterdama.

 Foto: Shutterstock

Rođen je u gradu Patara u oblasti Likija u Maloj Aziji, od roditelja Teofana i None, u vreme rimskog cara Valerijana. Još kao dete Nikola je pokazivao neobične duševne darove. Kada je odrastao i izučio škole, želeo je da stekne sveštenički čin, pa ga je njegov stric, arhiepiskop, proizveo za sveštenika grada Mira.

Svoj duhovni život počeo je u manastiru Novi Sion, gde se i zamonašio. Posle smrti roditelja, razdelio je siromašnima svu nasleđenu imovinu.

Prema predanju, vođen čudesnim glasom krenuo je u narod da širi veru, pravdu i milosrđe i već je svojom pojavom donosio utehu, mir i dobru volju.

Pada u vreme velikog božićnog posta, pa vernici pripremaju isključivo ribu i drugu posnu hranu.

 Foto: Shutterstock

Sveti Nikola je u istoriji hrišćanstva zabeležen kao jedan od najvatrenijih zagovornika hrišćanske crkve i veliki protivnik jeretičkih učenja u prvim vekovima hrišćanske propovedi.

Mnogopoštovan u SPC, Sveti Nikola je bio zaštitnik srpskih kraljeva pa su najstarije crkve njemu posvetili. I knez Miloš Obrenović slavio je Svetog Nikolu kao svoju slavu po svim narodnim običajima.

U manastiru Studenica, crkvu Svetog Nikole (13. vek) podigao je Stefan Nemanja, a kralj Uroš I Nemanjić i kraljica Jelena Anžujska sagradili su pored svoje zadužbine u manastiru Gradac crkvicu Svetog Nikole koja je i danas gotovo netaknuta.

Šta kažu verovanja

Svetog Nikolu su već za života smatrali svecem i prizivali u pomoć. Prema verovanju, on može da izleči svaku boljku. Mnoga čuda su se desila zbog njegovih moštiju koje mirotoče. Bolesni koji su mu se molili, kako kažu verovanja, uspeli su da povrate vid, prohodaju, a gluvima se vratio i sluh.

Na današnji dan bi trebalo posaditi pšenicu, da bi izrasla do Božića.

 Foto: Shutterstock

Za Svetog Nikolu se uglavnom vezuju verovanja žena i molitve koje mu upućuju na ovaj veliki praznik – nerotkinje upravo njega mole za porod, ponegde je zabranjeno obavljanje takozvanih ženskih ručnih radova.

Dešava se da, ukoliko otac deli slavu na sinove, jedan uzme za krsnu slavu zimskog Svetog Nikolu, a drugi letnjeg, kako bi mogli da se o slavi uzajamno posećuju.

Blic.rs

Komentariši